Посланица Српске напредне странке Марина Рагуш обијелоданила је досад непознат извјештај Савета Европе који открива језиве посљедице НАТО агресије над Србијом. У документу се указује и на то да је бомбардовање СРЈ 1999. године загадило и седам европских земаља.

Извјештај Савјета Европе, који је Парламентарна скупштина СЕ усвојила 24. јануара 2001, констатује озбиљне посљедице војних дејстава на животну средину не само у Србији већ и у земљама југоисточне Европе – у Албанији, Бугарској, Грчкој, Мађарској, Румунији, Сјеверној Македонији и Украјини.

О овом извјештају у којем су детаљно приказани егзактни подаци о посљедицама НАТО бомбардовања, у Србији се ништа није знало, није ни преведен, све док га у Парламенту Србије није поменула посланица Српске напредне странке Марина Рагуш.

Рагушева каже за "Политику" да су управо околне земље ургирале да СЕ састави анализу пошто су утврдиле да је ниво штетних материја опасних по живот свих живих организама вишеструко увећан.

- Напори ваздухопловних снага НАТО-а да униште индустријска мјеста и инфраструктуру изазвали су опасне материје да загаде ваздух, воду и земљиште. Ове супстанце ће имати трајан утицај на здравље и квалитет живота људи дотичних земаља. Конкретно, употреба муниције која садржи осиромашени уранијум вјероватно ће повећати учесталост рака и урођених болести међу становницима погођених подручја, као и међу припадницима оружаних снага који служе у овом подручјима - наводи се у извјештају, који је Рагушева прочитала на сједници Скупштине Србије.

Констатовано је да је ваздушни, ријечни и подземни пренос загађивача утицао на читаву југоисточну Европу, уз нападнуту државу и на Албанију, Бугарску, Грчку, Мађарску, Румунију, Сјеверну Македонију и Украјину.Посљедице по Србију су дате врло детаљно у извјештају, у којем је истакнуто и да је бомбардовање еколошки опасних постројења "флагрантно кршење правила заштитне животне средине утврђених додатним протоколом уз Женевску конвенцију".

Даље, укупна количина убојних средстава које је користио НАТО процењује се на између 22.000 и 79.000 тона којима је погођено 78 индустријских локација и 42 енергетске инсталације, али и најмање 13 националних паркова и резервата природе – између осталог, Тара, Копаоник, Фрушка гора, Шар-планина и Вршачке планине.

Бомбардовање је изложило екосистеме, површинске воде, подземне воде, земљиште и ваздух на Балкану контаминацији без преседана која укључује више од сто токсичних супстанци.

Посебан дио извјештаја је посвећен употреби осиромашеног уранијума (ОУ), чије је коришћење НАТО потврдио у око 31.000 бојевих глава, са укупним оптерећењем за 10 тона ОУ.

Поред радиоактивних ефеката, уранијум је веома токсичан и снажан канцероген и мутаген, честице уран-оксида које се ослободе по експлозији преносе се вјетровима и таложе на земљишту и вегетацији, а када се прогутају, штете здрављу, између осталог уништавају хромозоме, те изазивају тешке репродуктивне поремећаје. А кључно је што је немогуће повратити честице ОУ из околине или их неутралисати.

Исти проблем постоји и у Републици Српској, која је бомбардована гранатама са ОУ 1995. године, али и у Персијском заливу 1991. Близу румунско-југословенске границе концентрација тешких метала у земљишту је 50 пута већа, у пограничним областима Бугарске утврђене су 30 пута веће концентрације олова, бакра и кадмијума у земљишту.

Забиљежено је присуство водоник-сулфида у Бугарској, сумпор-диоксида и амонијака у Румунији, диоксина у Грчкој…

У извјештају се наводи и да су до сличних података дошли и стручњаци Уједињених нација, који су саставили свој, такође веома документован извјештај.

- Да ће војна акција имати озбиљне еколошке посљедице било је веома предвидљиво и посљедице су биле прилично очигледне од самог почетка удара, тако да се може претпоставити да је војно нанијета еколошка штета била намјерна - наведено је у извјештају.

РТРС( sputniknews.com)