БиХ враћа мигранте у Србију?
Хрватска све више миграната враћа у БиХ на шта има право по основу Споразума о реадмисији, а у домаћим институцијама озбиљно размишљају да ту тему отворе у разговорима с колегама из Србије, јер је и с том земљом потписан исти акт.
БиХ је од краја 2017. године изложена вишеструко појачаном мигрантском притиску. Преко њене територије од тада па закључно с 2022. годином прешло је више од 112.000 миграната, а бројке су се мијењале у зависности од услова кретања миграната и политика у земљама кроз које су водиле руте. Међутим, чињеница је да је од почетка источна граница, коју БиХ дијели са Србијом и Црном Гором, на највећем удару јер управо с њихових територија долази највише илегалних избјеглица.
На то је за “Глас” указао и директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета, додавши да рута проласка миграната кроз БиХ иде већим дијелом из правца Србије, а мањим из Црне Горе. То је један од разлога због којих има у плану да наредних дана, с министром безбједности БиХ Ненадом Нешићем, отпутује у Србију јер БиХ с том земљом, као и са Хрватском, има потписан Споразум о реадмисији.
- Највећи број миграната који долази у БиХ долази из правца Србије. Морамо да сједнемо с надлежнима у Србији и видимо како да појачамо активности на заштити границе с обје стране да бисмо спријечили што више улазака - рекао је Лакета.
Све што се у посљедње вријеме дешава и на подручју Унско-санског кантона, каже, није посљедица повећаног прилива миграната у БиХ већ тога што је, према Споразуму о реадмисији, примљено више илегалних избјеглица за које је и утврђено да су у Хрватску ушли с територије БиХ.
- Из Србије и Црне Горе тренутно нема великог прилива миграната, али може да се деси. У сваком случају, морамо разговарати с колегама у Србији и Црној Гори како да ојачамо границу те видимо да и они прихватају мигранте који су с њихове територије ушли нелегално у БиХ. Нама представља проблем то што мигранте који долазе у БиХ тек региструјемо у прихватним центрима док смо, рецимо, када их Хрватска заустави на граничној линији са БиХ ми дужни да их прихватимо, јер постоје докази одакле су ушли - рекао је Лакета.
Према подацима Службе за послове са странцима БиХ, не очекује се повећање броја миграната у скорије вријеме, а највећи број њих је из Авганистана, Пакистана, Ирака, Марока, Бангладеша, Камеруна. Гранична полиција БиХ је, наиме, лани у незаконитом преласку границе или покушају открила више од 14.000 особа, од чега из правца Србије и Црне Горе 7.427. Надлежни указују да је ријеч о промијењеном броју особа јер се дешава да се у одређеном броју случајева ради о истим особама које неколико пута покушавају незаконито да пређу границу.
Један од сталних проблема је и, како је подвучено у посљедњој информацији Министарства безбједности БиХ, утврђивање идентитета миграната јер се и даље то ради углавном на темељу њихове изјаве с обзиром на то да већином код себе немају ниједан лични документ на темељу којег је могуће извршити идентификацију.
Глас Српске
БиХ је од краја 2017. године изложена вишеструко појачаном мигрантском притиску. Преко њене територије од тада па закључно с 2022. годином прешло је више од 112.000 миграната, а бројке су се мијењале у зависности од услова кретања миграната и политика у земљама кроз које су водиле руте. Међутим, чињеница је да је од почетка источна граница, коју БиХ дијели са Србијом и Црном Гором, на највећем удару јер управо с њихових територија долази највише илегалних избјеглица.
На то је за “Глас” указао и директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета, додавши да рута проласка миграната кроз БиХ иде већим дијелом из правца Србије, а мањим из Црне Горе. То је један од разлога због којих има у плану да наредних дана, с министром безбједности БиХ Ненадом Нешићем, отпутује у Србију јер БиХ с том земљом, као и са Хрватском, има потписан Споразум о реадмисији.
- Највећи број миграната који долази у БиХ долази из правца Србије. Морамо да сједнемо с надлежнима у Србији и видимо како да појачамо активности на заштити границе с обје стране да бисмо спријечили што више улазака - рекао је Лакета.
Све што се у посљедње вријеме дешава и на подручју Унско-санског кантона, каже, није посљедица повећаног прилива миграната у БиХ већ тога што је, према Споразуму о реадмисији, примљено више илегалних избјеглица за које је и утврђено да су у Хрватску ушли с територије БиХ.
- Из Србије и Црне Горе тренутно нема великог прилива миграната, али може да се деси. У сваком случају, морамо разговарати с колегама у Србији и Црној Гори како да ојачамо границу те видимо да и они прихватају мигранте који су с њихове територије ушли нелегално у БиХ. Нама представља проблем то што мигранте који долазе у БиХ тек региструјемо у прихватним центрима док смо, рецимо, када их Хрватска заустави на граничној линији са БиХ ми дужни да их прихватимо, јер постоје докази одакле су ушли - рекао је Лакета.
Према подацима Службе за послове са странцима БиХ, не очекује се повећање броја миграната у скорије вријеме, а највећи број њих је из Авганистана, Пакистана, Ирака, Марока, Бангладеша, Камеруна. Гранична полиција БиХ је, наиме, лани у незаконитом преласку границе или покушају открила више од 14.000 особа, од чега из правца Србије и Црне Горе 7.427. Надлежни указују да је ријеч о промијењеном броју особа јер се дешава да се у одређеном броју случајева ради о истим особама које неколико пута покушавају незаконито да пређу границу.
Један од сталних проблема је и, како је подвучено у посљедњој информацији Министарства безбједности БиХ, утврђивање идентитета миграната јер се и даље то ради углавном на темељу њихове изјаве с обзиром на то да већином код себе немају ниједан лични документ на темељу којег је могуће извршити идентификацију.
Глас Српске
