Како преживјети кризу, цијене у прошлој години порасле у просјеку за 14 посто
Цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Босни и Херцеговини у прошлој години у односу на 2021. порасле су у просјеку за 14 посто.Од прехрамбених производа највише су поскупјели млијеко, шећер и хљеб. Синдикалисти поручују, плате су недовољне за достојанствен живот, а социолози и економисти како се мора прилагођавати глобалним токовима.
Дивљи раст цијена који већ дуже вријеме не прате новчаници грађана потврђују и алармантни подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине. Цијене производа и услуга за личну потрошњу у 2022. години у односу на 2021. порасле су за 14 посто. У фебруару ове године, у односу на исти мјесец претходне године, цијене производа и услуга порасле су за 12,9 посто.
МИРСАДА АДЕМБЕГОВИЋ, портпарол Агенције за статистику БиХ
"Оно што би могли издвојити од основних животних намјерница, односно прехрамбених производа гдје су највише цијене расле су млијеко које је поскупило за 67 посто, затим шећер који је поскупио 42 посто, пшенично брашно и хљеб поскупјели су око 25 посто".
Примања радника недовољна су за достојанствен живот, поручују синдикалци. Радници металског сектора имају најнижу плату - 775 КМ, а најнижа примања износе око 1.200 КМ.
АЛМИР САЛИХОВИЋ, потредсједник Синдиката металаца ФБиХ
"Савез самосталних синдиката у сарадњи са Удружењем послодаваца покренуо је инцијативу везано за хитно разматрање једног сета закона о доприносима које би требале проћи парламентарну процедуру. Ова инцијатива је одговор на економску кризу, енормно повећање цијена, узрочно-посљедично везано и за одлазак радника са ових простора, требало би да растерети радника у износу до 400 КМ".
"Повећење цијена се правда повећањем цијена енергената, али цијене енергената, посебно нафте, су на нормали", каже социолог Срђан Вукадиновић.
Додаје, 70 до 80 долара је барел нафте какав је био и прије рата у Украјини. Иако цијене нафте иду и испод тог нивоа, потрошачке цијене иду навише.
СРЂАН ВУКАДИНОВИЋ, социолог
"Највећу одговорност за то сносе елите у Босни и Херцеговини. Могу глобални токови да буду такви какви јесу, али се њима треба прилагођавати. Ништа даље не треба да идемо него да три пута пада Закон о смањењу акциза и њиховом ограничењу на једном од парламентарних домова Државног парламента, а то би и те како снизило трошкове намирница и горива за 40 до 50 фенинга".
Чули смо аларманте податке Агенције за статистику Босне и Херцеговине, представнике синдиката радника из реалног сектора, чули смо и како се инфлација одражава на цјелокупно друштво, а сада питамо економисте постоји ли рјешење.
ЖЕЉКО РИЧКА, економиста
"Што можемо да утичемо то је да власт наша, систем да предузима мјере на субвенцијама у области плата. Једнократне помоћи. Па онда системски приступ формирања робних резерви којима би се контролисале те цијене. Ствар која би била дугорочно јако добра, то је да ми подижемо ГДП".
Грађани тешкој економској ситуацији не виде крај.
Док пензионери иду да раде, радници чекају повећање примања, стручњаци наглашавају, проблем лежи у изостанку системских мјера власти чији је домет, засад, дијељење једнократних помоћи као да оне могу трајати мјесецима.
БХРТ
Дивљи раст цијена који већ дуже вријеме не прате новчаници грађана потврђују и алармантни подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине. Цијене производа и услуга за личну потрошњу у 2022. години у односу на 2021. порасле су за 14 посто. У фебруару ове године, у односу на исти мјесец претходне године, цијене производа и услуга порасле су за 12,9 посто.
МИРСАДА АДЕМБЕГОВИЋ, портпарол Агенције за статистику БиХ
"Оно што би могли издвојити од основних животних намјерница, односно прехрамбених производа гдје су највише цијене расле су млијеко које је поскупило за 67 посто, затим шећер који је поскупио 42 посто, пшенично брашно и хљеб поскупјели су око 25 посто".
Примања радника недовољна су за достојанствен живот, поручују синдикалци. Радници металског сектора имају најнижу плату - 775 КМ, а најнижа примања износе око 1.200 КМ.
АЛМИР САЛИХОВИЋ, потредсједник Синдиката металаца ФБиХ
"Савез самосталних синдиката у сарадњи са Удружењем послодаваца покренуо је инцијативу везано за хитно разматрање једног сета закона о доприносима које би требале проћи парламентарну процедуру. Ова инцијатива је одговор на економску кризу, енормно повећање цијена, узрочно-посљедично везано и за одлазак радника са ових простора, требало би да растерети радника у износу до 400 КМ".
"Повећење цијена се правда повећањем цијена енергената, али цијене енергената, посебно нафте, су на нормали", каже социолог Срђан Вукадиновић.
Додаје, 70 до 80 долара је барел нафте какав је био и прије рата у Украјини. Иако цијене нафте иду и испод тог нивоа, потрошачке цијене иду навише.
СРЂАН ВУКАДИНОВИЋ, социолог
"Највећу одговорност за то сносе елите у Босни и Херцеговини. Могу глобални токови да буду такви какви јесу, али се њима треба прилагођавати. Ништа даље не треба да идемо него да три пута пада Закон о смањењу акциза и њиховом ограничењу на једном од парламентарних домова Државног парламента, а то би и те како снизило трошкове намирница и горива за 40 до 50 фенинга".
Чули смо аларманте податке Агенције за статистику Босне и Херцеговине, представнике синдиката радника из реалног сектора, чули смо и како се инфлација одражава на цјелокупно друштво, а сада питамо економисте постоји ли рјешење.
ЖЕЉКО РИЧКА, економиста
"Што можемо да утичемо то је да власт наша, систем да предузима мјере на субвенцијама у области плата. Једнократне помоћи. Па онда системски приступ формирања робних резерви којима би се контролисале те цијене. Ствар која би била дугорочно јако добра, то је да ми подижемо ГДП".
Грађани тешкој економској ситуацији не виде крај.
Док пензионери иду да раде, радници чекају повећање примања, стручњаци наглашавају, проблем лежи у изостанку системских мјера власти чији је домет, засад, дијељење једнократних помоћи као да оне могу трајати мјесецима.
БХРТ
