МУЊЕВИТ СКОК: Једна кратка најава је била довољна – цена нафте одмах је порасла за 8 одсто
Бајден је већ критиковао ОПЕК+.
Цене нафте порасле су за чак 8 одсто на отвореном након што је ОПЕК+ објавио да смањује производњу за 1,16 милиона барела дневно. Фјучерси на нафту Брент су последњи пут скочили за 5,07% на 83,95 долара по барелу на тој вести, а фјучерси америчке нафте Вест Текас Интермедиате су порасли за 5,17% на 79,59 долара по барелу.
Добровољни резови почеће од маја до краја 2023. године, објавила је Саудијска Арабија, наводећи да је то „мера предострожности“ усмерена ка стабилизацији тржишта нафте. Тај потез долази на основу одлуке Русије да смањи производњу нафте за 500.000 барела дневно до краја 2023. године, рекао је заменик премијера земље Александар Новак.
Остале земље чланице такође су обећале одговарајућа смањења, при чему је ОПЕЦ Кингпин Саудијска Арабија смањио 500.000 барела дневно, а УАЕ смањио за 144.000 барела дневно, између осталих смањења из Кувајта, Омана, Ирака, Алжира и Казахстана.
– Одабрана укљученост највећих чланица ОПЕК+ указује на то да би придржавање смањења производње могло бити јаче него што је то био случај у прошлости – рекао је Вивек Дхар из Комонвелт банке Аустралије.
– План ОПЕК+ за даље смањење производње могао би поново да гурне цене нафте ка граници од 100 долара, узимајући у обзир поновно отварање Кине и смањење производње у Русији као потез одмазде против западних санкција – рекла је за ЦНБЦ аналитичарка ЦМЦ Маркетса Тина Тенг.
Барел је прошле недеље био 78 долара, а јутрос је 83.6 долара.
Тенг је, међутим, приметио да би смањење такође могло да преокрене пад инфлације, што би „компликовало одлуке централних банака о стопама“.
У марту су цене нафте пале на најнижи ниво од децембра 2021. године, пошто су се трговци плашили да би банкрот могао да угрози глобални економски раст.
Нафтни картел и његови савезници настоје да избегну понављање краха из 2008, рекао је један аналитичар.
– Они гледају у другу половину ове године и одлучују да не желе да поново проживе 2008. – рекао је Боб Мекнели, председник Рапидан Енерги Гроуп, наводећи да су цене нафте пале са 140 на 35 долара за шест месеци те године.
МекНали је додао да, иако то није његов основни случај, цене нафте би могле „отићи на 100 долара … ако се кинеска потражња врати на 16 милиона барела дневно у другој половини ове године [и] ако руска понуда почне да опада због санкција и тако даље,“
– Онда ће ови резови, ако их остану, супер заоштрити тржиште – рекао је он.
Према Вуд Мекензиеју, Кина би могла чинити 40 одсто опоравка светске потражње 2023.
У октобру је нафтни картел објавио своју одлуку да смањи производњу за два милиона барела дневно.
Бела кућа је тада саопштила да је председник Џо Бајден „разочаран кратковидом одлуком ОПЕК+“ да смањи производне квоте док се свет још бори са ратом у Украјини. Значајно, али није „уклесано“.
Међутим, неки аналитичари кажу да ће најновије смањење имати значајнији утицај од оног постављеног прошле године.
– Већину резова ће направити земље које производе на или изнад квота, што имплицира да ће већи удео најављених резова преточити у стварно смањење понуде него у октобру 2022. године – рекла је оснивачица Енерги Аспецтс-а Амрита Сен, која такође очекује цене достићи 100 долара по барелу.
Међутим, Сен сматра да би смањење производње потенцијално могло бити преокренуто, зависно од ублажавања притисака на глобалном тржишту.
– Верујем да ће ако се тржиште претерано заоштри, егзогени проблеми или шокови избледе, они ће преокренути ову линију тако да ово неће бити уклесано до краја године – али врло јасно брани доњи праг [цена]- рекла је Сен.
Б92
Цене нафте порасле су за чак 8 одсто на отвореном након што је ОПЕК+ објавио да смањује производњу за 1,16 милиона барела дневно. Фјучерси на нафту Брент су последњи пут скочили за 5,07% на 83,95 долара по барелу на тој вести, а фјучерси америчке нафте Вест Текас Интермедиате су порасли за 5,17% на 79,59 долара по барелу.
Добровољни резови почеће од маја до краја 2023. године, објавила је Саудијска Арабија, наводећи да је то „мера предострожности“ усмерена ка стабилизацији тржишта нафте. Тај потез долази на основу одлуке Русије да смањи производњу нафте за 500.000 барела дневно до краја 2023. године, рекао је заменик премијера земље Александар Новак.
Остале земље чланице такође су обећале одговарајућа смањења, при чему је ОПЕЦ Кингпин Саудијска Арабија смањио 500.000 барела дневно, а УАЕ смањио за 144.000 барела дневно, између осталих смањења из Кувајта, Омана, Ирака, Алжира и Казахстана.
– Одабрана укљученост највећих чланица ОПЕК+ указује на то да би придржавање смањења производње могло бити јаче него што је то био случај у прошлости – рекао је Вивек Дхар из Комонвелт банке Аустралије.
– План ОПЕК+ за даље смањење производње могао би поново да гурне цене нафте ка граници од 100 долара, узимајући у обзир поновно отварање Кине и смањење производње у Русији као потез одмазде против западних санкција – рекла је за ЦНБЦ аналитичарка ЦМЦ Маркетса Тина Тенг.
Барел је прошле недеље био 78 долара, а јутрос је 83.6 долара.
Тенг је, међутим, приметио да би смањење такође могло да преокрене пад инфлације, што би „компликовало одлуке централних банака о стопама“.
У марту су цене нафте пале на најнижи ниво од децембра 2021. године, пошто су се трговци плашили да би банкрот могао да угрози глобални економски раст.
Нафтни картел и његови савезници настоје да избегну понављање краха из 2008, рекао је један аналитичар.
– Они гледају у другу половину ове године и одлучују да не желе да поново проживе 2008. – рекао је Боб Мекнели, председник Рапидан Енерги Гроуп, наводећи да су цене нафте пале са 140 на 35 долара за шест месеци те године.
МекНали је додао да, иако то није његов основни случај, цене нафте би могле „отићи на 100 долара … ако се кинеска потражња врати на 16 милиона барела дневно у другој половини ове године [и] ако руска понуда почне да опада због санкција и тако даље,“
– Онда ће ови резови, ако их остану, супер заоштрити тржиште – рекао је он.
Према Вуд Мекензиеју, Кина би могла чинити 40 одсто опоравка светске потражње 2023.
У октобру је нафтни картел објавио своју одлуку да смањи производњу за два милиона барела дневно.
Бела кућа је тада саопштила да је председник Џо Бајден „разочаран кратковидом одлуком ОПЕК+“ да смањи производне квоте док се свет још бори са ратом у Украјини. Значајно, али није „уклесано“.
Међутим, неки аналитичари кажу да ће најновије смањење имати значајнији утицај од оног постављеног прошле године.
– Већину резова ће направити земље које производе на или изнад квота, што имплицира да ће већи удео најављених резова преточити у стварно смањење понуде него у октобру 2022. године – рекла је оснивачица Енерги Аспецтс-а Амрита Сен, која такође очекује цене достићи 100 долара по барелу.
Међутим, Сен сматра да би смањење производње потенцијално могло бити преокренуто, зависно од ублажавања притисака на глобалном тржишту.
– Верујем да ће ако се тржиште претерано заоштри, егзогени проблеми или шокови избледе, они ће преокренути ову линију тако да ово неће бити уклесано до краја године – али врло јасно брани доњи праг [цена]- рекла је Сен.
Б92
