Према подацима Подручне привредне коморе Бијељина, спољнотрговинска размјена регије у 2022. години биљежи раст од 27%
Подручна привредна комора Бијељина дјелује на подручју сјевероисточног дијела земље, представљајући раскршће путева према Републици Србији и Републици Хрватској и обухвата два града, Бијељину и Зворник и 10 општина: Братунац, Власеница, Лопаре, Милићи, Осмаци, Пелагићево, Доњи Жабар, Сребреница, Угљевик и Шековићи.
Имајући у виду географски положај, јасно је да је близина државне границе једна од главних компаративних предности регије за развој спољнотрговинске размјене.
''Претходна година након кризе са вирусом Корона била је једна од најнеизвеснијих, а на то су се надовезале околности које су још увјек у великој мјери условљене кризом у Украјини.
Индекс цијена на свјетском тржишту је изразито повећан а висок ниво економске активности у земљама ЕУ и покидани ланци снадбјевања усљед украјинске кризе су кључни фактори за повећањем укупне спољнотрговинске размјене.
Када говоримо о односу увоза и извоза, може се рећи да стање није посебно утицало на спољнутрговину наше регије, али јесте на економију у цјелини што се огледа кроз инфлацију током цијеле прошле године.
Због инфлације у прошлој години, имали смо повећање како у извозу тако и у увозу, с обзиром да је наша привреда увозно зависна, посљедице глобалне кризе и спорији раст извозних цијена у односу на увозне у прошлој години утицали су да имамо благи пад у покривености увоза извозом у односу на 2021 годину.
С обзиром да се не назире крај сукоба у Украјини што је услов да се постепено комплетна ситуација почне враћати на првобитно, не можемо са сигурношћу прогнозирати будућа привредна кретања''.
Република Српска биљежи раст извоза од 21% у односу на 2021. годину, а најзначајније робе које извозимо су електрична енергија, дрво, папир и намјештај и одмах затим руде и метали. Најзначајнији спољнотрговински партнер Републике Српске је Србија, са којом биљежимо покривеност увоза извозом од 74%.
Спољнотрговинска размјена у 2022. години на подручју Подручне привредне коморе Бијељина биљежи тренд раста. Укупан обим робне размјене Регије Бијељина са иностранством износио је 2,26 милијарди КМ и у поређењу са 2021. годином повећан је за 484 милиона КМ, односно већи је за 27%.
Вриједност оствареног извоза Регије Бијељина у 2022. је 976.7 мил. КМ што је више за 196.7 мил. КМ или 34% у односу на 2021. годину, а увезена је роба у укупној вриједности од 1.2 мрлд. КМ, што је повећање од 284 мил. КМ или 28%. Спољнотрговински дефицит износио је 307,8 мил. КМ или 38%.
У условима инфлације, увозне цијене су расле бржом стопом од извозних цијена, што је за посљедицу имало пад покривености увоза извозом за око 1,9% у односу на 2021. те је покривеност увоза извозом за нашу регију у 2022. години износила 76,03 %.
Учешће Регије Бијељина у укупној спољнотрговинској размјени Републике Српске у 2022. години износила је 17,3% одмах иза Бањалучке регије чији је удио у укупној размјени Републике Српске 60,1%, док регије Источног Сарајева, Требиња и Добоја заједно имају удио од 22.6%.
Град Бијељина је у Регији остварио највећи удио размјене са свјетом у износу од 1.1 млр.КМ. одмах затим и Град Зворник који је остварио 762.5 мил. КМ. спољнотрговинске размјене.
Град Бијељина остварио је увоз у износу од 830,9 мил. КМ што је више за 19,2% у односу на 2021. годину. Извоз је повећан за 39,43% и износио је 337,1 мил.КМ.
Покривеност увоза извозом је на око 40%
Осталих десет општина Регије (Братунац, Власеница, Лопаре, Милићи, Осмаци, Пелагићево, Доњи Жабар, Сребреница, Угљевик и Шековићи) заједно су имале спољнотрговински промет у износу од 330.599 мил.КМ што је повећање за око 10% у односу на 2021. годину.
''Опредјељење у будућем периоду треба да буде привлачење страних инвестиција, смањење дефицита у спољнотрговинској размјени, повећање запослености и унапређење економских односа Републике Српске.
Компаније које се баве извозом, морају имати значајнију подршку у јачању њихове конкурентности на свјетској сцени. Извоз готових производа из наше земље јесте главни покретач развоја домаће економије''.
ППК БН
Имајући у виду географски положај, јасно је да је близина државне границе једна од главних компаративних предности регије за развој спољнотрговинске размјене.
''Претходна година након кризе са вирусом Корона била је једна од најнеизвеснијих, а на то су се надовезале околности које су још увјек у великој мјери условљене кризом у Украјини.
Индекс цијена на свјетском тржишту је изразито повећан а висок ниво економске активности у земљама ЕУ и покидани ланци снадбјевања усљед украјинске кризе су кључни фактори за повећањем укупне спољнотрговинске размјене.
Када говоримо о односу увоза и извоза, може се рећи да стање није посебно утицало на спољнутрговину наше регије, али јесте на економију у цјелини што се огледа кроз инфлацију током цијеле прошле године.
Због инфлације у прошлој години, имали смо повећање како у извозу тако и у увозу, с обзиром да је наша привреда увозно зависна, посљедице глобалне кризе и спорији раст извозних цијена у односу на увозне у прошлој години утицали су да имамо благи пад у покривености увоза извозом у односу на 2021 годину.
С обзиром да се не назире крај сукоба у Украјини што је услов да се постепено комплетна ситуација почне враћати на првобитно, не можемо са сигурношћу прогнозирати будућа привредна кретања''.
Република Српска биљежи раст извоза од 21% у односу на 2021. годину, а најзначајније робе које извозимо су електрична енергија, дрво, папир и намјештај и одмах затим руде и метали. Најзначајнији спољнотрговински партнер Републике Српске је Србија, са којом биљежимо покривеност увоза извозом од 74%.
Спољнотрговинска размјена у 2022. години на подручју Подручне привредне коморе Бијељина биљежи тренд раста. Укупан обим робне размјене Регије Бијељина са иностранством износио је 2,26 милијарди КМ и у поређењу са 2021. годином повећан је за 484 милиона КМ, односно већи је за 27%.
Вриједност оствареног извоза Регије Бијељина у 2022. је 976.7 мил. КМ што је више за 196.7 мил. КМ или 34% у односу на 2021. годину, а увезена је роба у укупној вриједности од 1.2 мрлд. КМ, што је повећање од 284 мил. КМ или 28%. Спољнотрговински дефицит износио је 307,8 мил. КМ или 38%.
У условима инфлације, увозне цијене су расле бржом стопом од извозних цијена, што је за посљедицу имало пад покривености увоза извозом за око 1,9% у односу на 2021. те је покривеност увоза извозом за нашу регију у 2022. години износила 76,03 %.
Учешће Регије Бијељина у укупној спољнотрговинској размјени Републике Српске у 2022. години износила је 17,3% одмах иза Бањалучке регије чији је удио у укупној размјени Републике Српске 60,1%, док регије Источног Сарајева, Требиња и Добоја заједно имају удио од 22.6%.
Град Бијељина је у Регији остварио највећи удио размјене са свјетом у износу од 1.1 млр.КМ. одмах затим и Град Зворник који је остварио 762.5 мил. КМ. спољнотрговинске размјене.
Град Бијељина остварио је увоз у износу од 830,9 мил. КМ што је више за 19,2% у односу на 2021. годину. Извоз је повећан за 39,43% и износио је 337,1 мил.КМ.
Покривеност увоза извозом је на око 40%
Осталих десет општина Регије (Братунац, Власеница, Лопаре, Милићи, Осмаци, Пелагићево, Доњи Жабар, Сребреница, Угљевик и Шековићи) заједно су имале спољнотрговински промет у износу од 330.599 мил.КМ што је повећање за око 10% у односу на 2021. годину.
''Опредјељење у будућем периоду треба да буде привлачење страних инвестиција, смањење дефицита у спољнотрговинској размјени, повећање запослености и унапређење економских односа Републике Српске.
Компаније које се баве извозом, морају имати значајнију подршку у јачању њихове конкурентности на свјетској сцени. Извоз готових производа из наше земље јесте главни покретач развоја домаће економије''.
ППК БН
