Седмогодишњем Кристијану Кусоњићу прво шишање није значило само пуки одлазак код фризера. Својим гестом, овај мали хуманитарац је показао да зна колико наше мало некоме значи много.

Косу након рођења није шишао, а одлучио је да то уради прије него што крене у школу. Није то било обично шишање, већ оно које ће некоме уљепшати живот. лзразио је жељу да косу о којој је уз помоћ своје мајке бринуо све ове године дарује Удружењу родитеља дјеце обољелих од малигних болести “Искра” у Бањалуци. И, тако је и било.

– Када ми је мама рекла да ћу ускоро да се шишам, питао сам је: “А, мама, да ли могу моју косу поклонити некој дјевојчици? Рекла ми је да сигурно могу, али да мора да се распита како то иде. Баш сам имао жељу да неко буде срећан што има косу – прича Кристијан за Козарски вјесник.



Додаје, да је мајка једног дана послала оца да се распита може ли екипа ТВ Приједор да све то забиљежи оком камере.

– Тата је дошао и рекао да ћу се за неколико дана шишати и да ће све то бити емитовано на ТВ Приједор. Био сам узбуђен и размишљао сам да ће ми бити необично без косе на коју сам навикао, али и помислио сам “Е, сад ћу да будем право мушко, неће више да ми на улици говоре да сам дјевојчица” – кроз смијех прича Кристијан.

Све вријеме док је трајало шишање на лицу Кристијанове мајке, оца, брата и сестре биле су видљиве сузе. Отац прича да је Кристијан од рођења био борац.

– Као беба је пребачен у Бањалуку због дисајних путева и био је на респиратору 13 дана. Све је то било веома тешко за све нас. Сваки дан се захваљујем Богу што га је сачувао и што је баш нама подарио овакво дијете. Ово је нешто најмање што смо могли да урадимо за дјецу којима је коса заиста потребна. Немам праве ријечи да опишем колико сам поносан на свог сина – прича отац Данијел.

Миљеник је у породици, додају Кусоњићи. Воли људе и увијек је расположен да са свима уђе у комуникацију. Радује се томе што ускоро креће у школу.

– Мало је и несташан. Са мајком буде док брат и сестра не дођу из школе, јер ја радим. Сви га у окружењу воле – додаје Крситијанов отац.

У Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних болести истичу да је ово што је Кристијан урадио и учинио од великог значаја за сву дјецу и родитеље који бораве у “Искри”.

– Кристијан је једно дивно дијете. Као мали је схватио да срећу треба дијелити. Дјеца су наши донатори и кад у најранијем узрасту схвате значај даривања нечега што њима више није потребно, онда је то заиста битно. Вршњачка подршка нашој дјеци је важна, а нарочито адолесцентима који се налазе у осјетљивом добу. Њима је физички изглед у том тренутку нешто што им пуно значи. Када због терапија изгубе косу, перика је нешто што им даје сигурност да лакше корачају у борби с болешћу. Косу прикупљамо у оквиру пројекта “Твоја коса, моја коса” заједно са Сарајевским удружењем ”Срце за дјецу”. Тамо се налази радионица у којој се перике раде дјевојчицама, којима су потребне, а мјере се узимају понаособ свакој од њих – каже Катица Керкез, управница Родитељске куће “Искра”.

Кристијан поручује да ће поново посјетити другаре Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести “Искра” и да ће се трудити да кроз године које га чекају увијек буде онај који ће помоћи сваком.

– Он је још увијек мали и вјерујем да није ни свјестан колико је са овим што је урадио помогао некоме. Као старија сестра причаћу му о његовом првом шишању, које је било веома емотивно за све нас. Требаће нам времена да се навикнемо да више нема плетеница и локница код Кикија – каже Кристијанова сестра Миа, преноси ИнфоПриједор.


Српскаинфо