Дјеца из Украјине и Русије, која су, због специјалне војне операције, дошла у Србију и иду у школу не сналазе се увијек лако због језичке баријере.

У школама наводе да је потребно системско рјешење, да наставници српског не могу у оквиру редовних часова додатно да раде са ученицима којима српски језик није матерњи. Друштво за српски језик и књижевност упутило је иницијативу Министарству просвете да се уведе изборни предмет српски као страни језик.

Ученица другог разреда, Ева из Русије, Основну школу "Бранко Радичевић" уписала је у мају прошле године. Чини се да српски језик зна довољно добро да испрати наставу, па чак и да помогне својим родитељима.

Ева Јаковјева каже да јој није тежак српски језик, али да неке ријечи не зна. Математика јој је лакша од српског.
"Мама и тата не знају српски, па им ми помажемо" каже Ева за "РТС".

Директорка школе тврди да се остали ученици ипак не сналазе толико добро.

"Много је лакше радити са дјецом млађих узраста, они се врло брзо прилагођавају, треба им само неколико мјесеци да се адаптирају и буду саставни дио одјељења. Старији ученици од 5. или 6. разреда, поред језичке баријере имају и емоционалне баријере, ипак су они измјештени из средина из којих су дошли, нагло неприпремљени" каже Сузана Липић, директорка Основне школе "Бранко Радичевић".
Колико школе могу да им помогну у прилагођавању?

"Упутства има врло мало, има правилник о учењу српског језика као страног језика. Наши стручни сарадници су онолико колико је му њиховој моћи упутили одјељенска вијећа на који начин да дјеци приближе прије свега српски језик" рекла је Липићева.

Сматра да је потребан додатни садржај и додатна подршка да се направе модели припреме ученика прије него што уђу у образовни систем.

Потенцијално рјешење постоји у виду иницијативе Друштва за српски језик и књижевност Србије.

Славко Петаковић, замјеник предсједника Друштва за српски језик и књижевност Србије каже да је проблем за наставнике што већина њих није обучена, односно није савладала методику наставе српског као страног која се разликује од методике српског као матерњег.

"Такође, неријетка је ситуација да у одјељењу гдје долази ученик из стране земље имате ученике који похађају по индивидуалном образовном програму - МИОПУ и за наставнике је то бреме које је тешко ријешити. Друштво за српски језик и књижевност је предложило иницијативу коју је упутило кабинету министра Ружића и његовим сарадницима. Ми смо предложили да се уведе изборни предмет као обавезни за странце којима матерњи језик није српски језик и звао би се српски језик као страни. Иницијативом је предвиђено да би ту наставу држали студенти мастер студија специјализације српског језика као страног или наше колеге које већ учествују у редовном наставном процесу" рекао је Петаковић.
​
Такође, иницијативом је предвиђено да они који би држали ту врсту наставе буду додатно плаћени.
Идеја је тренутно на разматрању у Националном просветном савјету.

Како наводе из Друштва за српски језик и књижевност, неопходно је пронаћи дугорочно рјешење, преноси "РТС".

(Независне)