Пријемни испити на факултетима иду у заборав?
Foto: Pixnio
Државна матура која ће бити уведена од 2024. године, поред успјеха у средњој школи пресудно ће утицати на то који ће факултет дјеца да упишу, саопштило је Министарство просвете Србије.
Ипак, универзитети ће поред државне матуре која би требало да олакша упис дјеце на факултете моћи да као и до сада организују соптвена пропитивања. Поставља се питање како то дјеци олакшава ако опет дупло уче, спремајући исто градиво за државну матуру и провјеру знања на факултетима.
Министарсво просвете реговало је на став факултета који су захтијевали да државна матура не може бити једини услов за упис, и да би паралелно требало да се одржавају и пријемни испити. Министар Бранко Ружић рекао је да се пријемни испити више неће тако звати, већ ће то убудуће бити провјера знања и сколоности.
Како је саопштено питања која ће дјеци бити постављена на факултетима неће моћи да буду из градива које је пређено у средњој школи, јер ће оно бити "покривено" питањима на државној матури.
Јединствена државна матура
"Средњошколци су оптерећени, они не би требало да исто градиво полажу на матури и на пријемном. У интересу дјеце је да таква провјера знања и постоји како би дјеца имала веће шансе. Тај паралелизам гдје дјеца полажу у матичним школама и на факултетима полажу исто на овај начин ће бити избјегнут" каже за "Блиц" Бранко Ковачевић некадашни ректор Београдског универзитета.
Објашњава да је новина та да тест провјере знања и склоности на факултетима неће садржати питања из градива које је пређено током четири године средњошколског образовања. Према његовим ријечима факултети ће морати да се прилагоде томе.
"Архитектонски факултет је увијек имао одређене тестове који су се преклапали са градивом из средњих школа. Код техничких и факултета природних наука, као и медицине нешто ће се сигурно и даље провјеравати из области математике, хемије, физике, биологије и слично. Сад у којој форми ће ти тестови бити остаје да видимо. Раније су постојале централне комисије које су давале исте задатке за све универзитете" указује он.
Ништа неће моћи без одобрења универзитета
Ковачевић је рекао да је у уторак одржана дискусија у Ректорату на којој су делегати са факултета разговарали о овим промјенама.
"То ће потом ићи на Конференцију универзитета Србије. Вјероватно ће се по том питању усагласити све чланице Конференције универзитета Србије, а то су су сви акредитовани универзитети у нашој земљи. Одлука ће бити донијета на нивоу Конференције универзитета чији је предсједник ректор Универзитета у Београду" објашњава Ковачевић додајући да је "зелено свијетло" универзитета у Србији неопходно да би ово могло да се спроведе.
"Пва проба државне матуре најављена је ове године и то ће морати да се уради како би се видјели какви су резултати - каже он додајући да ће ученици трећег разреда средње школе, а ријеч је о школама у четворогодишњем трајању полагати пробну општу, стручну и умјетничку матуру у периоду од 31. маја до 2. јуна.
Да ли се олакшава упис на факултете
"Колико сам ја разумио и провјера знања коју ће организовати факултети ће утицати на упис жељеног факултета, али не као прије. То је сада подјељено, провјера ће носити 30 одсто, 40 одсто је успјех у средњој школи, а 30 одсто је државна матура. Раније је 60 одсто носила провјера на факултету, а 40 одсто успјех у школи" навео је он.
Како каже, не зна на који начин би се на тај начин олакшала процедура око уписа на факултете.
"Овдје је највећи проблем неповјерење у неуједначене критеријуме у различитим школама у земљи, стога факултети сматрају да када не би било те промјене да би просто дјеца нека била оштећена. Имате школе које су јако добре, али су просјеци на примјер нижи него што су просјеци у неким другим школама и онда ви на неки начин оштетите неку добру дјецу, јер дјеца у принципу не уче све него уче оно за шта имају афинитета и ту имају добре оцјене из тих предмета, зато и уписују факултете из тих области. То је главна примједба људи из академске заједнице" објаснио је.
Питања још нису направљена
За "Блиц" је објашњено да ће питања за полагање државне матуре припремити Завод за вриједновање квалитета образовања и васпитања. Та питања обухватиће задатке из српског и осам матерњих језика националних мањина, затим из математике, историје, географије, биологије, физике, хемије, страних језика (енглеског, француског, руског, шпанског, италијанског и њемачког), психологије, социологије, филозофије и других предмета.
Када је ријеч о студнетима из региона и иностанства, будући академци из Републике Српске и Црне Горе полагаће државну матуру у школама у Србији истог дана када и њихови вршњаци.
Ковачевић каже да такав начин полагања није новина.
"За то ће пак бити потребно усвојити билатералне споразуме како би се студентима олакшало. Студенти из Србије су до прије неколико година могли да у Србији полажу пријемне за факултете у Аустрији. То је био споразум са Аустријом који је важио око 90 година а направљен у оквиру ратне репарације након Првог свјетског рата" навео је он.
Јединствена државна матура у плану већ 20 година
"Ми смо ушли у ту реформу образовног простора још 2003. године када је премијер Ђинђић прописао споразум о приступању европском образовном простору. Тада су рађене одређене врсте реформи, односно даване су препоруке о томе како би требало да се оргнаизује настава да би квалитет образовања био бољи. То су били читави пројекти у које су били укључени нашу универзитети у партнерству са водећим европским. Тај наш процес је при крају, и сада би требало да се повеже и по вертикали. Реформе су одрађене у оквиру универзитета, средњих, основних школа и вртића и сада све то треба да се споји", прича он.
Истиче да је то стандард Европске уније, и да се на овај начин Србија прилагођава сопствене законе и регулативе европским.
"На тај начин добија се отворено тржиште рада јер би домаћа диплома важила у њиховим земљама. То већ раде Хрвати и Словенци. Када се ово спроведе, нострификација диплома за подручје Европске уније више неће бити потребна. Онда ће на цијелом европском простору бити признате наше дипломе, то је добро. Ви када одете негдје да радите морали бисте да нострификујете диплому. То кошта доста, а процедура је компликована" прича он.
Како каже ова промјена је у интересу свих студентада и грађана јер ће након тога моћи слободно и без икаквих препрека да бирају гдје ће да раде и ван чланица Европске уније.
"То нису само земље које су сада у Европској унији. Ту си биле и Турска и Русија, Израел, укупно 47 земаља је приступило тој реформи обазовног система. Сада како се приближава та прича око приступања Европској унији и код нас се то приводи крају" закључује за "Блиц" Ковачевић.
(Независне)
Ипак, универзитети ће поред државне матуре која би требало да олакша упис дјеце на факултете моћи да као и до сада организују соптвена пропитивања. Поставља се питање како то дјеци олакшава ако опет дупло уче, спремајући исто градиво за државну матуру и провјеру знања на факултетима.
Министарсво просвете реговало је на став факултета који су захтијевали да државна матура не може бити једини услов за упис, и да би паралелно требало да се одржавају и пријемни испити. Министар Бранко Ружић рекао је да се пријемни испити више неће тако звати, већ ће то убудуће бити провјера знања и сколоности.
Како је саопштено питања која ће дјеци бити постављена на факултетима неће моћи да буду из градива које је пређено у средњој школи, јер ће оно бити "покривено" питањима на државној матури.
Јединствена државна матура
"Средњошколци су оптерећени, они не би требало да исто градиво полажу на матури и на пријемном. У интересу дјеце је да таква провјера знања и постоји како би дјеца имала веће шансе. Тај паралелизам гдје дјеца полажу у матичним школама и на факултетима полажу исто на овај начин ће бити избјегнут" каже за "Блиц" Бранко Ковачевић некадашни ректор Београдског универзитета.
Објашњава да је новина та да тест провјере знања и склоности на факултетима неће садржати питања из градива које је пређено током четири године средњошколског образовања. Према његовим ријечима факултети ће морати да се прилагоде томе.
"Архитектонски факултет је увијек имао одређене тестове који су се преклапали са градивом из средњих школа. Код техничких и факултета природних наука, као и медицине нешто ће се сигурно и даље провјеравати из области математике, хемије, физике, биологије и слично. Сад у којој форми ће ти тестови бити остаје да видимо. Раније су постојале централне комисије које су давале исте задатке за све универзитете" указује он.
Ништа неће моћи без одобрења универзитета
Ковачевић је рекао да је у уторак одржана дискусија у Ректорату на којој су делегати са факултета разговарали о овим промјенама.
"То ће потом ићи на Конференцију универзитета Србије. Вјероватно ће се по том питању усагласити све чланице Конференције универзитета Србије, а то су су сви акредитовани универзитети у нашој земљи. Одлука ће бити донијета на нивоу Конференције универзитета чији је предсједник ректор Универзитета у Београду" објашњава Ковачевић додајући да је "зелено свијетло" универзитета у Србији неопходно да би ово могло да се спроведе.
"Пва проба државне матуре најављена је ове године и то ће морати да се уради како би се видјели какви су резултати - каже он додајући да ће ученици трећег разреда средње школе, а ријеч је о школама у четворогодишњем трајању полагати пробну општу, стручну и умјетничку матуру у периоду од 31. маја до 2. јуна.
Да ли се олакшава упис на факултете
"Колико сам ја разумио и провјера знања коју ће организовати факултети ће утицати на упис жељеног факултета, али не као прије. То је сада подјељено, провјера ће носити 30 одсто, 40 одсто је успјех у средњој школи, а 30 одсто је државна матура. Раније је 60 одсто носила провјера на факултету, а 40 одсто успјех у школи" навео је он.
Како каже, не зна на који начин би се на тај начин олакшала процедура око уписа на факултете.
"Овдје је највећи проблем неповјерење у неуједначене критеријуме у различитим школама у земљи, стога факултети сматрају да када не би било те промјене да би просто дјеца нека била оштећена. Имате школе које су јако добре, али су просјеци на примјер нижи него што су просјеци у неким другим школама и онда ви на неки начин оштетите неку добру дјецу, јер дјеца у принципу не уче све него уче оно за шта имају афинитета и ту имају добре оцјене из тих предмета, зато и уписују факултете из тих области. То је главна примједба људи из академске заједнице" објаснио је.
Питања још нису направљена
За "Блиц" је објашњено да ће питања за полагање државне матуре припремити Завод за вриједновање квалитета образовања и васпитања. Та питања обухватиће задатке из српског и осам матерњих језика националних мањина, затим из математике, историје, географије, биологије, физике, хемије, страних језика (енглеског, француског, руског, шпанског, италијанског и њемачког), психологије, социологије, филозофије и других предмета.
Када је ријеч о студнетима из региона и иностанства, будући академци из Републике Српске и Црне Горе полагаће државну матуру у школама у Србији истог дана када и њихови вршњаци.
Ковачевић каже да такав начин полагања није новина.
"За то ће пак бити потребно усвојити билатералне споразуме како би се студентима олакшало. Студенти из Србије су до прије неколико година могли да у Србији полажу пријемне за факултете у Аустрији. То је био споразум са Аустријом који је важио око 90 година а направљен у оквиру ратне репарације након Првог свјетског рата" навео је он.
Јединствена државна матура у плану већ 20 година
"Ми смо ушли у ту реформу образовног простора још 2003. године када је премијер Ђинђић прописао споразум о приступању европском образовном простору. Тада су рађене одређене врсте реформи, односно даване су препоруке о томе како би требало да се оргнаизује настава да би квалитет образовања био бољи. То су били читави пројекти у које су били укључени нашу универзитети у партнерству са водећим европским. Тај наш процес је при крају, и сада би требало да се повеже и по вертикали. Реформе су одрађене у оквиру универзитета, средњих, основних школа и вртића и сада све то треба да се споји", прича он.
Истиче да је то стандард Европске уније, и да се на овај начин Србија прилагођава сопствене законе и регулативе европским.
"На тај начин добија се отворено тржиште рада јер би домаћа диплома важила у њиховим земљама. То већ раде Хрвати и Словенци. Када се ово спроведе, нострификација диплома за подручје Европске уније више неће бити потребна. Онда ће на цијелом европском простору бити признате наше дипломе, то је добро. Ви када одете негдје да радите морали бисте да нострификујете диплому. То кошта доста, а процедура је компликована" прича он.
Како каже ова промјена је у интересу свих студентада и грађана јер ће након тога моћи слободно и без икаквих препрека да бирају гдје ће да раде и ван чланица Европске уније.
"То нису само земље које су сада у Европској унији. Ту си биле и Турска и Русија, Израел, укупно 47 земаља је приступило тој реформи обазовног система. Сада како се приближава та прича око приступања Европској унији и код нас се то приводи крају" закључује за "Блиц" Ковачевић.
(Независне)
