У Српској расте број грађана који дарују крв :: Semberija INFO ::

 

У Српској расте број грађана који дарују крв


- Током прошле године у Републици Српској је прикупљено 39.507 доза крви, што је за пет одсто више у односу на годину раније, а у порасту је и број особа које желе да донирају најдрагоцјенију течност.

Потврдила је ово за "Независне" др Веселка Ћејић, шеф службе за прикупљање крви у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, служба Бањалука, а како каже, лани је организовано укупно 468 акција.

"На терену су биле 333 акције, док је у службама организовано 135", рекла је Ћејићева.

Она истиче да је евидентно да се повећао и број  добровољних давалаца најдрагоцјеније течности.

"Према нашим подацима, у прошлој години број добровољних давалаца износио је 68 одсто, а намјенских 32 одсто. У односу на 2021. тај број је већи за око два одсто", истакла је Ћејићева.

Према њеним ријечима, а што показује и статистика Завода, најчешћи добровољни даваоци су особе између 30 и 40 година старости.

"С обзиром на то, апелујемо на млађу популацију да се што више укључује у акције добровољног давања крви које организују школе, али и да долазе самостално у просторије Завода.

Мушкарци могу да дарују крв свака три мјесеца, а жене свака четири мјесеца", нагласила је она.

Зимски период је, појашњава, већ традиционално вријеме кад су залихе крви смањене, због празника и годишњих одмора.

"Управо зато Завод организује акције добровољног давања крви у овом периоду како би испоштовао све потребе пацијената у болницама. Самим тим, залихе крви јесу задовољавајуће у свим трансфузиолошким службама, међутим, због ограниченог рока трајања крви и компоненти крви, добровољни даваоци крви су нам увијек добродошли", рекла је Ћејићева.

На питање којих крвних група тренутно недостаје, она појашњава да прецизна информација о стању појединачних крвних група зависи од болница и њихових свакодневних потреба, које се често мијењају.

"Битно је напоменути да сваки пацијент прима крвну групу која одговара његовој, тако да свакодневно стање залиха зависи од појединачних пацијената и њихових крвних група. У принципу, може се рећи да је у нашој популацији најзаступљенија крвна група А РхД позитивна, и то око 35 одсто, а најмању заступљеност има АБ РхД негативна крвна група, око 1,5 одсто, па су тако и наше залихе крви попуњене сразмјерно присутности одређених крвних група у нашој популацији", закључила је Ћејићева.

Подсјећамо, Завод за трансфузијску медицину Републике Српске организован је кроз рад трансфузиолошких служби у 10 градова РС.

Најдрагоцјенија течност се може дати у трансфузиолошким службама које се налазе у Бањалуци, Добоју, Бијељини, Градишци, Приједору, Зворнику, Источном Сарајеву, Фочи, Требињу и Невесињу.
 
(Независне)