Може ли међурелигијски дијалог бити кључ боље будућности БиХ?
Религијска, језичка, етничка и национална разноликост карактеризирају Босну и Херцеговину, земљу у којој живе три конститутивна народа, бројне националне мањине и припадници четири највеће свјетске религије. Може ли међурелигијски дијалог бити кључ разумијевања, помирења и изградње боље будућности БиХ? Поједини су били, без коментара.
Мир је био идеја водиља за оснивање Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини 1997. године. Скоро четврт вијека послије и даље је потребан допринос изградњи грађанског друштва у којем је, како нам каже, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа Борис Кожемјакин, утицај вјерских заједница неприкосновен.
БОРИС КОЖЕМЈАКИН, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа БиХ
"Чини ми се да Међурелигијско вијеће треба бити неизоставан фактор стабилности Босне и Херцеговине, разбијања предрасуда и стварања повољне климе како Босне и Херцеговине, тако и медјусобних, међунационалних, а и међурелигијских односа."
КЕНАН ХОЏИЋ, секретар Одбора за Међурелигијску сарадњу у Зеници
"Међурелигијски дијалог је засигурно цивилизацијски знак једног времена. Морамо знати, што више међурелигијског дијалога, или дијалога уопсте то смо више људи једни према другима".
Проблеми се јављају када религијске институције постану инструмент политичких странака за остваривање циљева, сматра социолог Салих Фочо.
САЛИХ ФОЧО, професор на Филозофском факултету УНСА-е
"Умјесто да имамо од религијских ауторитета на неки начин релаксацију друштвене и политичке сцене имамо стално заоштравање подстицање конфилката који су на националој и религијској основи.
БОРИС КОЖЕМЈАКИН, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа БиХ
"То није задатак ни власти ни народа, то је задатак вјерских заједница да се прочисте унутар властитих редова. Ви медју људима имате такву сарадњу да ви просто не мозете да вјерујете да се у политичком смислу праве толике разлике".
Наши саговорници закључују да би међурелигијски дијалог морао да укључује универзалне вриједности које у себи садрже све религије, а то је чињење добрих дјела једних према другима. Изазов је то, како кажу, у мултирелигијској земљи у којој је тешко пронаћи град који истовремено нема цркву и џамију.
БХРТ
Мир је био идеја водиља за оснивање Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини 1997. године. Скоро четврт вијека послије и даље је потребан допринос изградњи грађанског друштва у којем је, како нам каже, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа Борис Кожемјакин, утицај вјерских заједница неприкосновен.
БОРИС КОЖЕМЈАКИН, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа БиХ
"Чини ми се да Међурелигијско вијеће треба бити неизоставан фактор стабилности Босне и Херцеговине, разбијања предрасуда и стварања повољне климе како Босне и Херцеговине, тако и медјусобних, међунационалних, а и међурелигијских односа."
КЕНАН ХОЏИЋ, секретар Одбора за Међурелигијску сарадњу у Зеници
"Међурелигијски дијалог је засигурно цивилизацијски знак једног времена. Морамо знати, што више међурелигијског дијалога, или дијалога уопсте то смо више људи једни према другима".
Проблеми се јављају када религијске институције постану инструмент политичких странака за остваривање циљева, сматра социолог Салих Фочо.
САЛИХ ФОЧО, професор на Филозофском факултету УНСА-е
"Умјесто да имамо од религијских ауторитета на неки начин релаксацију друштвене и политичке сцене имамо стално заоштравање подстицање конфилката који су на националој и религијској основи.
БОРИС КОЖЕМЈАКИН, члан Извршног одбора Међурелигијског вијећа БиХ
"То није задатак ни власти ни народа, то је задатак вјерских заједница да се прочисте унутар властитих редова. Ви медју људима имате такву сарадњу да ви просто не мозете да вјерујете да се у политичком смислу праве толике разлике".
Наши саговорници закључују да би међурелигијски дијалог морао да укључује универзалне вриједности које у себи садрже све религије, а то је чињење добрих дјела једних према другима. Изазов је то, како кажу, у мултирелигијској земљи у којој је тешко пронаћи град који истовремено нема цркву и џамију.
БХРТ
