Њемачкој недостају и чувари у затворима
Ноторни мањак радне снаге у Њемачкој стигао је и до затвора, а око 2.000 радних мJеста је упражњено, пише Дојче веле и наводи да је тај посао тежак и није за сваког, а релативно мало је плаћен.
„Не тражимо овде Рамба, већ изграђене личности које се старају о нашим осуђеницима, са којима може да се разговара и које учествују у курсевима и третманима“, каже Анабел Францен, директорка затвора Рорбах недалеко од Мајнца и додаје да је тешко наћи подесно особље.
У том затвору 200 чувара и службеника непрекидно брине о око 500 затвореника и затвореница, а директорка каже да 17 запослених заправо још није довршило обуку, а да још не зна како ће надоместити кад старији оду у пензију.
За сада се у Рорбаху сналазе како знају и умеју, али науштрб затвореника, па је тако смањена спортска понуда у затвору.
„За затворенике то нажалост значи да ређе излазе из ћелија како би се кретали на ваздуху или у спортској дворани“, додаје Францен.
Њемачки Савез запослених у казненим домовима процењује да затворима широм земље недостаје око 2.000 чувара и другог особља. Посао је у сменама, тежак и често потцењен.
„То је опасан посао, тежак посао, за њега морају да постоје бољи подстицаји“, каже Рене Милер, први човек Савеза запослених. Тај синдикат тражи боље плате и флексибилнији систем рада. Затвори су у Немачкој у надлежности сваке од 16 покрајина, па су и плате различите и на почетку се крећу од 24.000 до 39.000 евра бруто годишње. Током 2020. су власти покрајине Хесен откриле да сваки осми запослени у затворима има још један посао са стране.
Тада је речено да просечна нето плата износи 2.300 евра, а то је новац са којим се тешко може добро живети у градовима са папреним киријама попут Франкфурта на Мајни. Покрајине се на разне начине довијају да привуку нове снаге.
У Бранденбургу је пре неколико година проширена старосна група из које се регрутују запослени. УмЈесто оних од 21 до 36 година, сада се траже сви од 18 до 40 година. У покрајини Порање-Палатинат су реформисали образовање за затворске чуваре и скратили га са две године на годину и по.
То је наишло на критике синдикалаца, који сматрају да би требало интензивирати образовање, јер је у затворима више затвореника који не говоре немачки или су психички упадљиви.
И сами затвори се труде да нађу свежу радну снагу, па тако у затвору Рорбах организују дане отворених врата, а на аутобусима којима се превозе затвореници стоје билборди „Постани део нашег тима“, наводи ДW.
(Глас Српске – Танјуг)
„Не тражимо овде Рамба, већ изграђене личности које се старају о нашим осуђеницима, са којима може да се разговара и које учествују у курсевима и третманима“, каже Анабел Францен, директорка затвора Рорбах недалеко од Мајнца и додаје да је тешко наћи подесно особље.
У том затвору 200 чувара и службеника непрекидно брине о око 500 затвореника и затвореница, а директорка каже да 17 запослених заправо још није довршило обуку, а да још не зна како ће надоместити кад старији оду у пензију.
За сада се у Рорбаху сналазе како знају и умеју, али науштрб затвореника, па је тако смањена спортска понуда у затвору.
„За затворенике то нажалост значи да ређе излазе из ћелија како би се кретали на ваздуху или у спортској дворани“, додаје Францен.
Њемачки Савез запослених у казненим домовима процењује да затворима широм земље недостаје око 2.000 чувара и другог особља. Посао је у сменама, тежак и често потцењен.
„То је опасан посао, тежак посао, за њега морају да постоје бољи подстицаји“, каже Рене Милер, први човек Савеза запослених. Тај синдикат тражи боље плате и флексибилнији систем рада. Затвори су у Немачкој у надлежности сваке од 16 покрајина, па су и плате различите и на почетку се крећу од 24.000 до 39.000 евра бруто годишње. Током 2020. су власти покрајине Хесен откриле да сваки осми запослени у затворима има још један посао са стране.
Тада је речено да просечна нето плата износи 2.300 евра, а то је новац са којим се тешко може добро живети у градовима са папреним киријама попут Франкфурта на Мајни. Покрајине се на разне начине довијају да привуку нове снаге.
У Бранденбургу је пре неколико година проширена старосна група из које се регрутују запослени. УмЈесто оних од 21 до 36 година, сада се траже сви од 18 до 40 година. У покрајини Порање-Палатинат су реформисали образовање за затворске чуваре и скратили га са две године на годину и по.
То је наишло на критике синдикалаца, који сматрају да би требало интензивирати образовање, јер је у затворима више затвореника који не говоре немачки или су психички упадљиви.
И сами затвори се труде да нађу свежу радну снагу, па тако у затвору Рорбах организују дане отворених врата, а на аутобусима којима се превозе затвореници стоје билборди „Постани део нашег тима“, наводи ДW.
(Глас Српске – Танјуг)
