БиХ житарице чува за себе
Фото: Танјуг
БАЊАЛУКА - Извоз житарица из Босне и Херцеговине у току прошле године је износио око 20 милиона килограма, што је дупло мање у односу на 2021. када је извоз износио око 48 милиона килограма.
Како су за "Независне новине" навели из Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО) у току прошле године извезено је 20.599.339 килограма житарица, у вриједности од 16.676.356 КМ.
"У току 2021. године извезено је 48.794.765 милиона килограма житарица, у вриједности од 24.038.020 КМ", наводе из УИО.
Када је ријеч о земљама у којима је било највише извоза у току прошле године, то су Хрватска, Италија, Аустралија.
"У Хрватску је извезено 12.185.830 килограма, а вриједност је износила 9.524.841 КМ, у Италију је извезено 4.244.350 килограма, у износу од 3.183.183 КМ", наводе из УИО, додајући да је у Аустралију извезено око два милиона килограма житарица.
Када је ријеч о увозу, он је у току 2022. године износио 442.600.371 милиона килограма житарица у вриједности од 221.908.046 милиона КМ.
"Највише увоза у Босну и Херцеговину је било из Србије, Мађарске, Хрватске, Италије. Из Србије је увезено око 200 милиона килограма житарица, у вриједности од око 98 милиона", наводе из УИО.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, рекао је за "Независне новине" да је за мањи извоз из Босне и Херцеговине главни узрочник суша, која је претходне године оставила свој данак.
"Житарице чувамо за себе, али имамо и сушну годину иза нас, која је десетковала принос, те самим тим нисмо имали шта да извозимо", казао је Маринковић.
Према његовим ријечима, сигурно је да су пољопривредници добар дио житарица које су произвели оставили за властите потребе.
"Дефинитивно је суша учинила своје и то је видљиво на извозу", закључује Маринковић.
Драган Глигорић, економски аналитичар за међународну монетарну економију, рекао је за "Независне новине" да за мани извоз постоје три кључна разлога.
"Први разлог је свакако сушна година која је оставила посљедице на производњу у читавој Босни и Херцеговини, док је други разлог неизвјесност снабдијевања на међународном тржишту житарица", рекао је Глигорић.
Како је додао, неизвјесност у набавци из иностранства има значајну улогу у извозу житарица.
Као још један од узрока за мањи извоз Глигорић наводи и то да, када расту цијене житарица, пољопривредници који имају своју производњу за извоз остављају, односно чекају бољу цијену и одлажу продају.
Независне новине
Како су за "Независне новине" навели из Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО) у току прошле године извезено је 20.599.339 килограма житарица, у вриједности од 16.676.356 КМ.
"У току 2021. године извезено је 48.794.765 милиона килограма житарица, у вриједности од 24.038.020 КМ", наводе из УИО.
Када је ријеч о земљама у којима је било највише извоза у току прошле године, то су Хрватска, Италија, Аустралија.
"У Хрватску је извезено 12.185.830 килограма, а вриједност је износила 9.524.841 КМ, у Италију је извезено 4.244.350 килограма, у износу од 3.183.183 КМ", наводе из УИО, додајући да је у Аустралију извезено око два милиона килограма житарица.
Када је ријеч о увозу, он је у току 2022. године износио 442.600.371 милиона килограма житарица у вриједности од 221.908.046 милиона КМ.
"Највише увоза у Босну и Херцеговину је било из Србије, Мађарске, Хрватске, Италије. Из Србије је увезено око 200 милиона килограма житарица, у вриједности од око 98 милиона", наводе из УИО.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, рекао је за "Независне новине" да је за мањи извоз из Босне и Херцеговине главни узрочник суша, која је претходне године оставила свој данак.
"Житарице чувамо за себе, али имамо и сушну годину иза нас, која је десетковала принос, те самим тим нисмо имали шта да извозимо", казао је Маринковић.
Према његовим ријечима, сигурно је да су пољопривредници добар дио житарица које су произвели оставили за властите потребе.
"Дефинитивно је суша учинила своје и то је видљиво на извозу", закључује Маринковић.
Драган Глигорић, економски аналитичар за међународну монетарну економију, рекао је за "Независне новине" да за мани извоз постоје три кључна разлога.
"Први разлог је свакако сушна година која је оставила посљедице на производњу у читавој Босни и Херцеговини, док је други разлог неизвјесност снабдијевања на међународном тржишту житарица", рекао је Глигорић.
Како је додао, неизвјесност у набавци из иностранства има значајну улогу у извозу житарица.
Као још један од узрока за мањи извоз Глигорић наводи и то да, када расту цијене житарица, пољопривредници који имају своју производњу за извоз остављају, односно чекају бољу цијену и одлажу продају.
Независне новине
Више из категорије
