Пик инфлације у БиХ прошао, стабилизација до идуће јесени
Инфлација у Републици Српској слаби други мјесец узастопно, а процјене надлежних кажу да би се то могло задржати у цијелој БиХ и у првој половини 2023.
За струку, ово су јако добре вијести. За "Независне новине" кажу да је "главни инфлаторни пик" достигао врхунац још љетос те поручују да постоји шанса да се тржиште у потпуности стабилизује до јесени идуће године.
Иако подаци Завода за статистику РС кажу да су цијене производа и услуга у новембру порасле за 0,5 одсто у односу на октобар ове године, годишњи индекс потрошачких цијена је у паду, о чему говори податак да је са 15,5 одсто, колико је износио у октобру ове године, пао на 14,7 одсто током прошлог мјесеца.
Директор Завода за статистику Дарко Милуновић казао је да се у Српској, као и у земљама региона, биљежи висока инфлација, а да је она у односу на прошлу годину већа за готово 15 одсто и то највише у области превоза, усљед високе цијене горива.
"Чињеница која охрабрује је да инфлација успорава. Други мјесец у низу укупна годишња инфлација је мања од претходне", нагласио је Милуновић.
Економиста Александар Љубоја каже да је инфлација била на врхунцу током љета, када је највише био изражен проблем с енергентима и са растом цијене робе и услуга.
"Тада се није могло утицати фискалним и монетарним алатима на ту ситуацију. Чак бих рекао да се можда није ни хтјело утицати, јер питање је несналажења власти. Тек у другом дијелу године се сазнало шта нам је чинити, односно превасходно повећати референтне каматне стопе, што су надлежни урадили, као и Централна европска банка. Они су тако једноставно усисали вишак новчаних средстава који су штампали претходних година и на неки начин су покушали обуздати инфлацију и дијелом су у томе успјели, иако је то скромно - од 1-2 одсто", сматра Љубоја.
Ипак, он каже да овај проблем не може одмах бити ријешен јер се ради о нечему што је постојало више година, а што је кулминирало геостратешким промјенама, попут рата у Украјини и недостатка енергената.
Према његовим ријечима, све пројекције говоре да ће се инфлација додатно ублажити, али да је питање колико ће се то одразити на БиХ.
"Агенције које се баве инфлацијом очекују њено смањење на 9-10 одсто када је у питању глобална економија. Колико ће то ићи код нас - тешко је рећи, јер смо ми увозно оријентисана економија и увозимо инфлацију са других тржишта. Али, очекује се да на јесен сљедеће године дође до успостављања неке вриједности инфлације која се може трпјети и која ће бити резултат монетарне и фискалне политике глобално, те неких промјена када је у питању раст БДП-а и волумена производње добара у свијету и код нас", наглашава Љубоја. Успоравање инфлације очекује и Централна банка БиХ, из које процјењују да ће се то наставити и у првој половини наредне године.
"Успоравање инфлације очекује се у првој половини наредне године, првенствено због базног ефекта из 2022. године те ефекта већ измијењених и најављених монетарних политика водећих централних банака", саопштено је из ЦБ БиХ.
"Битан утицај на инфлацију у наредној години могу имати цијене електричне енергије на домаћем тржишту, које су према службеним подацима за првих десет мјесеци 2022. године чак благо пале у односу на 2021", речено је из ЦБ БиХ, из које ипак наводе да ће упркос очекиваном успоравању инфлације у 2023. години, она и даље бити знатно изнад вишегодишњег просјека за БиХ.
А то би, према ријечима економисте Саше Стевановића, требало да буде око 10 одсто. Он посјећа да је Европска централна банка процијенила да ће инфлација са 8,3 одсто, колико износи у овој години у Европи, идуће године пасти на 6,3.
"Свакако је разлог успоравања инфлације тај базни ефекат, али исто тако ту су пад цијена сировина и референтне каматне стопе, због тога што се тражња успорава. То су свакако ефекти који ће релаксирати притисак на цијене", наводи Стевановић.
Исто тако, он сматра да цијене електричне енергије на домаћем тржишту неће проузроковати велики раст цијена.
"То ће се компензовати јер сву енергију чине и пад цијена и потрошња нафте, али оно што код нас највише утиче на инфлацију је раст цијена хране и прехрамбених производа", закључује Стевановић.
(Независне)
За струку, ово су јако добре вијести. За "Независне новине" кажу да је "главни инфлаторни пик" достигао врхунац још љетос те поручују да постоји шанса да се тржиште у потпуности стабилизује до јесени идуће године.
Иако подаци Завода за статистику РС кажу да су цијене производа и услуга у новембру порасле за 0,5 одсто у односу на октобар ове године, годишњи индекс потрошачких цијена је у паду, о чему говори податак да је са 15,5 одсто, колико је износио у октобру ове године, пао на 14,7 одсто током прошлог мјесеца.
Директор Завода за статистику Дарко Милуновић казао је да се у Српској, као и у земљама региона, биљежи висока инфлација, а да је она у односу на прошлу годину већа за готово 15 одсто и то највише у области превоза, усљед високе цијене горива.
"Чињеница која охрабрује је да инфлација успорава. Други мјесец у низу укупна годишња инфлација је мања од претходне", нагласио је Милуновић.
Економиста Александар Љубоја каже да је инфлација била на врхунцу током љета, када је највише био изражен проблем с енергентима и са растом цијене робе и услуга.
"Тада се није могло утицати фискалним и монетарним алатима на ту ситуацију. Чак бих рекао да се можда није ни хтјело утицати, јер питање је несналажења власти. Тек у другом дијелу године се сазнало шта нам је чинити, односно превасходно повећати референтне каматне стопе, што су надлежни урадили, као и Централна европска банка. Они су тако једноставно усисали вишак новчаних средстава који су штампали претходних година и на неки начин су покушали обуздати инфлацију и дијелом су у томе успјели, иако је то скромно - од 1-2 одсто", сматра Љубоја.
Ипак, он каже да овај проблем не може одмах бити ријешен јер се ради о нечему што је постојало више година, а што је кулминирало геостратешким промјенама, попут рата у Украјини и недостатка енергената.
Према његовим ријечима, све пројекције говоре да ће се инфлација додатно ублажити, али да је питање колико ће се то одразити на БиХ.
"Агенције које се баве инфлацијом очекују њено смањење на 9-10 одсто када је у питању глобална економија. Колико ће то ићи код нас - тешко је рећи, јер смо ми увозно оријентисана економија и увозимо инфлацију са других тржишта. Али, очекује се да на јесен сљедеће године дође до успостављања неке вриједности инфлације која се може трпјети и која ће бити резултат монетарне и фискалне политике глобално, те неких промјена када је у питању раст БДП-а и волумена производње добара у свијету и код нас", наглашава Љубоја. Успоравање инфлације очекује и Централна банка БиХ, из које процјењују да ће се то наставити и у првој половини наредне године.
"Успоравање инфлације очекује се у првој половини наредне године, првенствено због базног ефекта из 2022. године те ефекта већ измијењених и најављених монетарних политика водећих централних банака", саопштено је из ЦБ БиХ.
"Битан утицај на инфлацију у наредној години могу имати цијене електричне енергије на домаћем тржишту, које су према службеним подацима за првих десет мјесеци 2022. године чак благо пале у односу на 2021", речено је из ЦБ БиХ, из које ипак наводе да ће упркос очекиваном успоравању инфлације у 2023. години, она и даље бити знатно изнад вишегодишњег просјека за БиХ.
А то би, према ријечима економисте Саше Стевановића, требало да буде око 10 одсто. Он посјећа да је Европска централна банка процијенила да ће инфлација са 8,3 одсто, колико износи у овој години у Европи, идуће године пасти на 6,3.
"Свакако је разлог успоравања инфлације тај базни ефекат, али исто тако ту су пад цијена сировина и референтне каматне стопе, због тога што се тражња успорава. То су свакако ефекти који ће релаксирати притисак на цијене", наводи Стевановић.
Исто тако, он сматра да цијене електричне енергије на домаћем тржишту неће проузроковати велики раст цијена.
"То ће се компензовати јер сву енергију чине и пад цијена и потрошња нафте, али оно што код нас највише утиче на инфлацију је раст цијена хране и прехрамбених производа", закључује Стевановић.
(Независне)
