Јасно је да произвођачи којима су храна за исхрану свиња и енергенти протеклих годину летјели у небо дио трошкова преливају и на купце и добављаче.

Исто тако и зацементирана је цијена неких категорија свињетине (које чине око трећине свињске половине) и недостатак радне снаге у преради, у кланицама и месницама.

Они ОПГ-ови који произведу мање свиња увијек могу да лицитирају с цијеном својих производа јер се купци за такву робу у правилу увијек нађу.

Но већим је системима, којима су трговачки ланци главни начин продаје, важно надјачати конкуренцију и привући купце.

Па нису од злата, коментаришу ових дана потрошачи у неким трговачким ланцима у којима се килограм чварака појединих произвођача цијени и више од заштићених производа у ЕУ, попут пршута или барањског кулена.
​
За килограм тог "премиум" деликатеса ваља издвојити и 411 (око 6.000 динара), за исту ту "марку", али у другом трговачком ланцу 355,44 куне, но упросјечена цијена чварака ипак је доста нижа.

"Грицкамо их и ја и моја стара, не можеш се ријешити славонских корена. Но сва срећа па има и оних по пуно приступачнијим цијенама", каже пензионер Марко.

У Србији, овај производ од меса кошта и више од 2.000 динара.

(Независне)