НАЈВИШЕ РАДНИКА У БИХ ДОШЛО ИЗ СРБИЈЕ, НАЈПОТРЕБНИЈИ ГРАЂЕВИНЦИ
Foto: Ilustracija
У првих шест мјесеци ове године у Босни и Херцеговини је издато 1.270 радних дозвола за запошљавање странаца.
Како су за "Независне" рекли из Агенције за рад и запошљавање БиХ, издата је 461 радна дозвола која се рачуна у квоту и 809 издатих независно од утврђене квоте.
"То је повећање у односу на исти период прошле године од 274 радне дозволе. У ФБиХ укупно је издато 519, и то је 63 више у односу на исти период прошле године. У РС укупно су издате 624 радне дозволе, и то је повећање од 152 дозволе у односу на 2021. годину. Издато је 317 које се рачунају у квоту и 307 издатих независно од утврђене квоте. У Брчко дистрикту укупно је издато 127 радних дозвола, и то 59 више у односу на исти период прошле године, 28 које се рачунају у квоту и 99 издатих независно од квоте", навели су из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Додали су да су подаци за РС и Брчко дистрикт потврђени, док за ФБиХ нису јер Федерални завод за запошљавање није унио све радне дозволе у базу података.
"По дјелатностима, највише радних дозвола издато је у грађевинарству, и то 331, па слиједе трговина са 191, пословање некретнинама 137, умјетност, забава и рекреација 106 и прерађивачка индустрија 100", стоји у подацима Агенције.
По државама, највише радних дозвола издато је за држављане Србије - 253, Турске - 242, Кине - 85, Кувајта - 60, Бангладеша - 48, УАЕ - 42, Сирије - 36, Албаније - 35, Хрватске - 32 и Саудијске Арабије - 30.
Према њиховим ријечима, у 2021. години издато је 2.775 радних дозвола, а ранијих година тај број се кретао између 2.400 и 2.900 радних дозвола.
"Попуњеност квоте је увијек око 2/3 радних дозвола, али у квоту не спадају ВСС, кључне особе за рад предузећа и оснивачи предузећа, странци чији се рад заснива на међународним споразумима, спортистима. Према броју издатих радних дозвола везаних за дјелатности, највећи број радних дозвола у 2021. години одлази на дјелатност трговине - 527, пословање некретнинама - 343, грађевинарство - 286, умјетност, забава и рекреација - 281, прерађивачка индустрија - 233", казали су из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Највише радних дозвола је издато грађанима Србије - 622, Турске - 334, Хрватске - 193, Кине - 124 и Кувајта - 122.
"Ови бројеви су већ годинама слични, тако да не можемо рећи да негдје недостаје радне снаге, посебно имајући у виду да је једно од најбројнијих занимања на евиденцији незапослених особа управо трговац. Ако гледамо број издатих радних дозвола у БиХ, видимо да тај број није велики и креће се од 0,3 до 0,4% укупног броја запослених у БиХ. Традиционално, највећи број радних дозвола издаје се за дјелатност трговине. Ова година је изузетак са повећањем броја радних дозвола за грађевинарство из разлога покретања одређених инфраструктурних пројеката на коридору 5ц, али и другим пројектима. Већ годинама највећи број радних дозвола се издаје држављанима Србије, затим Турске, Хрватске и Кине", закључују у Агенцији.
Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, рекао је за "Независне" да је добра ствар да је Савјет министара БиХ препознао потребу запошљавања странаца и да су повећали квоте.
"Ми смо тражили значајно више, али они су одобрили повећање у односу на претходне године. О запошљавању странаца нисмо ни размишљали прије пандемије. Ово је једна новина у Босни и Херцеговини. До пуне проходности овога потребно је неколико корака да се направи. Један од њих је повећање квоте. Ми мислимо да ћемо за нека занимања морати тражити укидање квота као што то ради Хрватска. Друга ствар је да се сама процедура добивања радних дозвола поједностави и убрза. Трећа ствар је да ми као пословна заједница морамо имати неке агенције или компаније из земаља одакле долази радна снага како бисмо имали извор радне снаге.Потребно је времена за то све како бисмо размишљали о повећаном броју запослених странаца. Недостаје пуно радника, а грађевина је сигурно једна од њих јер је много радника отишло", навео је Смаилбеговић, додајући да, уколико се ови кораци постигну, Федерација БиХ би у кратком року могла апсорбовати близу 20.000 радника.
(Независне)
Како су за "Независне" рекли из Агенције за рад и запошљавање БиХ, издата је 461 радна дозвола која се рачуна у квоту и 809 издатих независно од утврђене квоте.
"То је повећање у односу на исти период прошле године од 274 радне дозволе. У ФБиХ укупно је издато 519, и то је 63 више у односу на исти период прошле године. У РС укупно су издате 624 радне дозволе, и то је повећање од 152 дозволе у односу на 2021. годину. Издато је 317 које се рачунају у квоту и 307 издатих независно од утврђене квоте. У Брчко дистрикту укупно је издато 127 радних дозвола, и то 59 више у односу на исти период прошле године, 28 које се рачунају у квоту и 99 издатих независно од квоте", навели су из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Додали су да су подаци за РС и Брчко дистрикт потврђени, док за ФБиХ нису јер Федерални завод за запошљавање није унио све радне дозволе у базу података.
"По дјелатностима, највише радних дозвола издато је у грађевинарству, и то 331, па слиједе трговина са 191, пословање некретнинама 137, умјетност, забава и рекреација 106 и прерађивачка индустрија 100", стоји у подацима Агенције.
По државама, највише радних дозвола издато је за држављане Србије - 253, Турске - 242, Кине - 85, Кувајта - 60, Бангладеша - 48, УАЕ - 42, Сирије - 36, Албаније - 35, Хрватске - 32 и Саудијске Арабије - 30.
Према њиховим ријечима, у 2021. години издато је 2.775 радних дозвола, а ранијих година тај број се кретао између 2.400 и 2.900 радних дозвола.
"Попуњеност квоте је увијек око 2/3 радних дозвола, али у квоту не спадају ВСС, кључне особе за рад предузећа и оснивачи предузећа, странци чији се рад заснива на међународним споразумима, спортистима. Према броју издатих радних дозвола везаних за дјелатности, највећи број радних дозвола у 2021. години одлази на дјелатност трговине - 527, пословање некретнинама - 343, грађевинарство - 286, умјетност, забава и рекреација - 281, прерађивачка индустрија - 233", казали су из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Највише радних дозвола је издато грађанима Србије - 622, Турске - 334, Хрватске - 193, Кине - 124 и Кувајта - 122.
"Ови бројеви су већ годинама слични, тако да не можемо рећи да негдје недостаје радне снаге, посебно имајући у виду да је једно од најбројнијих занимања на евиденцији незапослених особа управо трговац. Ако гледамо број издатих радних дозвола у БиХ, видимо да тај број није велики и креће се од 0,3 до 0,4% укупног броја запослених у БиХ. Традиционално, највећи број радних дозвола издаје се за дјелатност трговине. Ова година је изузетак са повећањем броја радних дозвола за грађевинарство из разлога покретања одређених инфраструктурних пројеката на коридору 5ц, али и другим пројектима. Већ годинама највећи број радних дозвола се издаје држављанима Србије, затим Турске, Хрватске и Кине", закључују у Агенцији.
Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца ФБиХ, рекао је за "Независне" да је добра ствар да је Савјет министара БиХ препознао потребу запошљавања странаца и да су повећали квоте.
"Ми смо тражили значајно више, али они су одобрили повећање у односу на претходне године. О запошљавању странаца нисмо ни размишљали прије пандемије. Ово је једна новина у Босни и Херцеговини. До пуне проходности овога потребно је неколико корака да се направи. Један од њих је повећање квоте. Ми мислимо да ћемо за нека занимања морати тражити укидање квота као што то ради Хрватска. Друга ствар је да се сама процедура добивања радних дозвола поједностави и убрза. Трећа ствар је да ми као пословна заједница морамо имати неке агенције или компаније из земаља одакле долази радна снага како бисмо имали извор радне снаге.Потребно је времена за то све како бисмо размишљали о повећаном броју запослених странаца. Недостаје пуно радника, а грађевина је сигурно једна од њих јер је много радника отишло", навео је Смаилбеговић, додајући да, уколико се ови кораци постигну, Федерација БиХ би у кратком року могла апсорбовати близу 20.000 радника.
(Независне)
