Хиљаду осамсто тридесет и осам фирми у Републици Српској прошле године није имало ниједног запосленог радника, али им то није била препрека да пословну годину заврше са добити од готово 170 милиона марака. Углавном је ријеч о страним компанијама, а највише их долази из Србије, Словеније, Италије, Хрватске и Аустрије.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске дјелатности, када су у питању компаније које послују без радника, најчешће се ради о ИТ фирмама или субјектима који врше продају из иностранства, а имају посредника у Републици Српској.

Пет дјелатности у којима је забиљежена највећа добит односе се на савјетовање при пословању и остало управљање, изградњу стамбених и нестамбених зграда, инжењерске дјелатности и с њима повезано техничко савјетовање, неспецијализовану трговина на велико и производњу електричне енергије.

Ма колико невјероватно звучало да се без иједног запосленог оствари добит од 170 милиона марака у највећем броју случајева, каже струка, нема ништа спорно.

"Постоје компаније које раде сасвим легално, легитимно и то је нормално. С друге стране исто тако сигурно постоје и компаније које се баве сумњивим активностима и којима регистроване компаније служе за како се то колоквијално каже 'прање новца'. Контролни органи на свим нивоима требају обратити пажњу на такве фирме", истиче Саша Грабовац из Удружења економиста "SWOT".

Закони у Босни и Херцеговини дозвољавају да предузеће нема ниједног радника. Битно је само да уредно плаћају порез на добит и ПДВ.

"Одређена компанија може имати мањи број радника, а да даје односно извршава продају добара или евентуално продају услуга у таквој количини да заиста има велики пријављени промет. На тај пријављени промет се обрачунава и плаћа ПДВ и то апсолутно не утиче на број радника који евентуално ту раде", каже Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Порез на добит од 10 посто у оба ентитета је главни разлог зашто се све већи број страних фирми које немају пријављених радника одлучује да послује у БиХ.

"Да ли ће ићи у концепт "Off shore" зона гдје је под знаком питање пословање таквих фирми или ће доћи радити у БиХ која је таква каква јесте, али порески је уредна. И по том основу могу свој готов новац на који су платили порез да подигну и однесу у своју матичну земљу, наводи економски аналитичар Зоран Павловић.

Просјечна висина стопе пореза на добит у Европи је 30 посто, односно три пута је већа него у Босни и Херцеговини. Добро страним компанијама, а још боље владама у оба ентитета којима је порез на добит који плаћају странци као поклон са неба, с обзиром на то да нису ништа урадили за овај новац.


БХРТ