Нуклеарна електрана која се налази на првој ратној линији у Украјини поновно је остала без вањског напајања, потврдили су инспектори Уједињених нација, што је потакнуло страхове од катастрофе, док Москва држи затвореним свој главни плиновод према Њемачкој.

Електрани Запорожје, највећој у Европи, прекинут је посљедњи преостали главни вањски електрични вод, иако је резервни вод наставио снабдијевати електрану струјом, објавила је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), која наводи да је само један од шест реактора остао у погону.

Постројење, које су заузеле руске трупе недуго након њихове инвазије 24. фебруара, постало је жариште сукоба, при чему обје стране окривљују ону другу за гранатирање у близини електране.

Застој око извоза руског плина и нафте појачао се прошле седмице јер је Москва обећала да ће задржати свој главни плиновод према Њемачкој затвореним, а земље Г7 најавиле су планирано ограничење цијена извоза руске нафте.

Енергетска борба резултат је шестомјесечне инвазије предсједника Русије Владимира Путина на Украјину, чиме је наглашен дубоки јаз између Москве и западних земаља док је Европа забринута за хладне мјесеце који долазе.

"Русија припрема одлучујући енергетски удар на све Европљане за ову зиму", рекао је украјински предсједник Володимир Зеленски у обраћању у суботу, наводећи наставак затварања плиновода Сјеверни ток 1.

Зеленски је окривио руско гранатирање за прекид 25. аугуста, када је електрана Запорожје први пут била одсјечена од националне мреже, чиме је за длаку избјегнуто цурење радијације. То гашење изазвало је искључења струје широм Украјине, иако су генератори за хитне случајеве прорадили за виталне процесе хлађења.

Кијев и Москва размијенили су оптужбе о нападима на електрану у Запорожју, којом још увијек управља украјинско особље. Мисија ИАЕА-е обишла је постројење, а неки су стручњаци остали ондје чекајући објаву извјештаја Уједињених народа за нуклеарни надзор сљедећих дана.

Преостали инспектори примијетили су да један реактор још увијек производи електричну енергију "за хлађење и друге битне сигурносне функције на локацији и за домаћинства и фабрике", објавила је ИАЕА, преноси Рojтерс.

Електрана је у саопштењу рекла да је пети реактор искључен "као резултат сталног гранатирања од стране руских окупацијских снага" и да није било "довољног капацитета посљедње резервне линије за рад два реактора".

Погоршани услови усљед гранатирања потакнули су страхове од радијацијске катастрофе за коју је Међународни Црвени крст рекао да би изазвала велику хуманитарну кризу.

Украјина и Запад оптужују Русију за складиштење тешког наоружања на том мјесту како би обесхрабрила Украјину да се брани. Русија, која пориче присутност таквог оружја тамо, одупрла се међународним позивима да премјести трупе и демилитаризира то подручје.

Објављујући да неће поновно покренути планирану испоруку плина кроз плиновод Сјеверни ток 1, један од главних руских водова за Европу, државни енергетски див Газпром окривио је технички квар.

Газпром је у суботу саопштио да је њемачки Сименс спреман помоћи поправити покварену опрему, али да нема мјеста за извођење радова. Сименс је рекао да није добио посао одржавања плиновода, али да остаје отворен за то.

Одгода на неодређено вријеме поновног покретања Сјеверног тока 1, који пролази испод Балтичког мора за снабдијевање Њемачке и других држава, продубљује проблеме Европе у осигуравању горива за зиму јер цијене енергије доводе до пораста трошкова живота.


Фена / БХРТ