Човјечанство је дошло пред праг новог доба, а већ се назире да дани који су пред нама по много чему неће личити на оне које смо испратили. Поплаве, пожари, суше руше рекорде, а стручњаци упозоравају да се вријеме мијења и да под знак питања могу доћи бројне ствари - од производње, транспорта па све до количина питке воде на планети.

Најгора суша у Европи, али слично је било и у остатку свијета, протеклих је мјесеци била у жижи јавности, и још је, док су усљед историјски ниских водостаја многих ријека “испливали” давно потопљени бродови и уклесане ријечи на стијенама из неких прошлих времена климатских катастрофа.

Све то је већ отворило многа питања на која ни струка још нема одговоре.

Упозорења

Из Уједињених нација су недавно упозорили да би суше до 2050. године могле погодити више од три четвртине свјетске популације наводећи да су од 2000. учесталост и трајање сушних периода порасли за чак 29 одсто.

У том извјештају је подвучено и да је најмање 11,7 милиона људи умрло од посљедица суше у протеклом вијеку. Најгоре је прошла Африка у којој су само у протекле двије деценије забиљежена чак 134 сушна периода, док је Европа преживјела 45 суша у посљедњој деценији. Поједине статистике су показале да суше погађају готово сваког петог становника, као и то да је у Америци штета проузрокована сушом на пољопривредним производима достигла 250 милијарди долара у прошлом вијеку.

У Индији је суша бруто домаћи производ смањила за два до пет одсто, а у Аустралији пољопривредну производњу за 18 одсто. Научници упозоравају да су Сомалија, Зимбабве, Мауританија и Јужна Африка међу земљама са највећим ризиком од суше, али ведријих прогноза немају ни за остатак свијета.

Тренутне процјене указују да већи дио планете неће остати поштеђен, а то је, у неку руку, потврдило и ово љето које је на измаку. Велика суша је током године погодила Сјеверну Америку, Европу, Медитеран и Кину, али и друге регионе Јужне Америке, Азије и дијелове Аустралије.

Поједини научници су се усудили да “потпишу” да је ријеч о највећој суши у посљедњих 500 година. Званични подаци откривају како су у Америци 23 године суше и мале количине отицања довеле до историјски ниског нивоа воде у два највећа резервоара, језерима Мид и Пауел на ријеци Колорадо, на које се ослања око 40 милиона људи и користе воду за пиће, укључујући и за пољопривреду и рекреацију.

Ниво воде у језеру Мид је, према наводима свјетских медија, најнижи од завршетка Хувер бране тридесетих година прошлог вијека. Језеро које се повлачи открива ствари скривене под водом деценијама. Људи проналазе смеће, чамце, авионе из доба Другог свјетског рата, али и људска тијела. Топло вријеме без кише претворило је многе ријеке у потоке или локве, па су тако у државном парку у Тексасу након повлачења воде из корита Палуху откривени трагови диносауруса стари 113 милиона година.

И Кина је цијело љето рушила топлотне рекорде. Екстремне температуре и мале количине падавина довеле су до дуготрајне суше. Јангце, најдужа ријека у Кини и трећа по дужини на свијету, нестаје, а тај ријечни слив је дом за 450 милиона људи и трећину кинеских усјева.

Највеће слатководно језеро у Кини, Појанг, такође је пред нестанком. Сада заузима, према појединим наводима, мање од 25 одсто иначе нормалне величине. Поглед из авиона показује да се вода у језеру смањила у облик који неки од локалних становника зову “дрво смрти”.

У Њемачкој је недостатак падавина значио да је њена главна бродска артерија Рајна пала на тако низак ниво да се може превести мање терета, што је довело до кашњења и већих трошкова. Рајна тече кроз индустријско срце Њемачке, од швајцарских Алпа до Сјеверног мора носећи све, од житарица до хемикалија и угља.

Усред енергетске кризе суша врши притисак и на снабдијевање струјом јер је, на примјер, производња хидроенергије у Шпанији пала за 44 одсто. Вода је потребна и за хлађење нуклеарних електрана, тако да су, како су објавили поједини тамошњи медији, неке француске нуклеарне електране морале смањити производњу јер су нивои ријека били прениски, а вода топла да би расхладила електране.

Поглед на Дунав

Да ситуација када је ријеч о суши није безазлена ни у нашем региону, јасно потврђују извјештаји надлежних. Водостај Саве је веома низак, односно за чак два и по до три метра је био нижи од уобичајеног за то доба године. Ни водостај Драве у Хрватској није био на завидном нивоу, па су “испловили чамци”, а да суша није заобишла ни регион, најбоље можда свједоче слике с Дунава. Према фотографијама, обале подсјећају на дуге пјешчане плаже, у средини ријеке на неким мјестима су “рођени” пјешчани спрудови, а поново су очима јавности постали видљиви ратни њемачки бродови који су били деценијама под водом. Вађење више од 20 бродова је најављено за јесен, али ће најприје бити утврђено шта се од експлозива налази на њима.

И тако, док се Европа мучи са историјским топлотним таласима и њиховим посљедицама, нису добре ни нове анализе Свјетске организације за заштиту природе. Процјене су да би се 17 одсто становништва Старог континента и 13 одсто његовог БДП-а могло суочити с високим, па чак и екстремним ризицима несташице воде до 2050. године.

Ситуацију на глобалном нивоу прате и у Републичком хидрометеорошком заводу јер ниске вриједности биљеже и домаће ријеке.

Виши стручни сарадник за водни биланс у тој републичкој институцији Саша Марић подвлачи да је суша ове године посебно захватила европски континент.

- Највидљивији доказ свега су ријека Рајна у Њемачкој и По у Италији од чијег водоснабдијевања зависи велики дио Европе - навео је Марић.

Када је ријеч о територији Српске, Марић је нагласио да је сушни период присутан још од почетка године.

- Март је био изузетно сушан, април око нормале, а у Херцеговини изнад тога, док је у мају настављена суша. Недостатак падавина присутан је био у скоро свим предјелима, посебно у Семберији - казао је Марић.

Колико је било топло, најбоље се, каже, може видјети по броју тропских дана у јуну и јулу ове године.

- У многим предјелима било је скоро дупло више дана са температуром изнад 30 степени у односу на просјек - казао је Марић.

Додао је да су због свега водостаји већине ријека у Српској ниски, па је на Сави у Градишци и ријеци Врбањи узводно од Бањалуке досегао историјски минимум током ове године.

- Тренутни водостаји доњих токова већих ријека стагнирају, посебно Саве, док је у горњим токовима могућ пораст водостаја усљед промјене временских параметара - навео је Марић.

Нагласио је да све то може оставити посљедице на пољопривредну производњу, али и поремећено водоснабдијевање у самом систему.

Сличан став има и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци и једини климатолог у БиХ Горан Трбић. Главни разлог смањења нивоа ријека, како широм свијета тако и у Српској, су климатске промјене.

- Ова година је била екстремно топла уз смањену количину падавина. Нема падавина, температуре расту па је логично да је дошло до суша и смањења нивоа ријека. Оно што није добро је што су се сличне ствари дешавале и прије десетак година. Суше се посљедњих година често понављају - рекао је Трбић.

Могло се, каже, и очекивати да ћемо имати екстремну сушу јер је зима била са мало снијега, а прољеће праћено мањом количином падавина. Све се на крају одразило и на низак водостај ријека.

Трбић је нагласио да, ако не дође до стабилизације у стакленој башти, и даље можемо очекивати раст температуре и смањење падавина, а самим тим и веће посљедице које иза себе оставља суша.

- Директне посљедице климатских промјена су у сектору пољопривреде и водних ресурса. Имаћемо проблеме са питком водом за становништво. Сигурно ћемо морати боље и рационалније да се бавимо ресурсима питке воде - подвукао је Трбић.

Нагласио је да у обзир треба узети и пољопривредна подручја која су обухваћена наводњавањем.

- Урађени су одређени помаци у том систему и повећане површине под системом наводњавања. С друге стране, без наводњавања биће тешко бавити се интензивном пољопривредном производњом већ у ово вријеме, а камоли у будућности - нагласио је Трбић и закључио да ћемо свакако у будућности морати да водимо рачуна о рационалнијој употреби питке, а затим и техничке воде.

Европска опсерваторија за сушу је израчунала да су упозорења за сушу послата за чак 45 одсто површине континента до средине јула, а 15 је већ под црвеном узбуном. Због тога је раније ове године Европска комисија упозорила да неколицини регија пријети критична ситуација. Ванредна ситуација проглашена је у пет италијанских региона, а мањак воде је довео до вишеструких ограничавања потрошње воде у појединим општинама. Сличне мјере су, како је објавила Европска комисија, предузете и у Француској.

Бројни стручњаци, ипак, не крију да је, у ствари, људски фактор у цијелој овој причи допринио промјени климе својим лошим навикама. Наглашавају да становници морају да мијењају навике и да спасавају планету умјесто да јој из дана у дан скраћују живот, а тиме и себи.

Испаравање

Упркос бројним негативним посљедицама, суша има и неке неочекиване “позитивне посљедице” у појединим дијеловима Европе. У Француској која, према анализама, доживљава најгору сушу до сада, високе температуре су убрзале испаравање слане воде, што је довело до тога да ће произвођачи соли у регији Гуеранде имати рекордну производњу.


Глас Српске