УДУПЛАН ИЗВОЗ УГЉА ИЗ БИХ, ВЕЋИНА ОТИШЛА У СРБИЈУ
Foto: Ilustracija
Због енергетске кризе у цијелој Европи извоз угља из Босне и Херцеговине је у првих седам мјесеци повећан дупло у односу на исти период прошле године.
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ у првих седам мјесеци ове године извезена су 206.720.672 килограма угља укупне вриједности 30.530.972 КМ.
"Током ове године убједљиво највише угља извезено је у Србију, и то за суму од 28.238.690 КМ. Након Србије, највише угља извезено је за Хрватску, и то за 1.646.233 КМ. Угаљ из БиХ је ове године још отишао за Аустрију, Мађарску, Албанију, Сјеверну Македонију, Њемачку, Пољску", стоји у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
У истом периоду прошле године из БиХ је извезено 88.601.980 килограма угља укупне вриједности 14.035.982 КМ.
"У првих седам мјесеци прошле године највише угља је такође извезено у Србију, и то за износ од 7.181.331 КМ, па затим слиједи извоз у Њемачку, Хрватску и тако даље", истиче се у подацима УИО БиХ.
Стручњак за енергетику Алмир Бечаревић истакао је за "Независне новине" да је чињеница да је 80 или чак 90 одсто угља ове године извезено у Србију.
"Највећи разлог овако повећаног извоза угља у Србију су потребе сусједне државе за наредну сезону гријања и производњу електричне енергије. Домаћи рудници су профитирали јер је дупло већи извоз. С једне стране имамо корист јер рудници остварују веће приходе, али с друге стране имамо проблем на домаћем тржишту, посебно у Тузланском кантону, јер наши грађани тешко долазе до угља који ће им бити потребан за наредну сезону гријања", објашњава Бечаревић.
На питање хоће ли бити проблема на домаћем тржишту због повећаног обима извоза угља, Бечаревић одговара да већ има проблема.
"Опет кажем, грађани у Тузланском кантону, који је епицентар производње угља у Босни и Херцеговини, не могу да дођу до онога што су већ платили. Мало је апсурдна ситуација, али надамо се да ће се ситуација стабилизирати јер ипак иде зима", истакао је Бечаревић.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је да ФБиХ има већи број рудника те да РС има три рудника који су везани за термоелектране и да су они у њиховој функцији.
"Енергетска криза је присутна у читавој Европи, а знамо и да Србија има проблема са снабдијевањем и становништва и привреде електричном енергијом па тражи могућности да се што више добије квалитетне енергије са стране и да се подмире њихове потребе. Ово није изненађујући податак, али треба се надати да оволики извоз неће нарушити домаће тржиште као што имамо примјер с извозом пелета и огревног дрвета. Ако се то не контролише, тржишни услови и тежња за додатним профитом могу угрозити домаћи конзум и то не би било никако добро", нагласио је Ћорић.
Елвир Салиховић, директор Рудника мрког угља Бановићи, казао је раније за "Независне" да је већа потражња за угљем евидентна и то не само због рата у Украјини, него и због поремећаја на свјетском тржишту.
(Независне)
Наиме, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ у првих седам мјесеци ове године извезена су 206.720.672 килограма угља укупне вриједности 30.530.972 КМ.
"Током ове године убједљиво највише угља извезено је у Србију, и то за суму од 28.238.690 КМ. Након Србије, највише угља извезено је за Хрватску, и то за 1.646.233 КМ. Угаљ из БиХ је ове године још отишао за Аустрију, Мађарску, Албанију, Сјеверну Македонију, Њемачку, Пољску", стоји у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ.
У истом периоду прошле године из БиХ је извезено 88.601.980 килограма угља укупне вриједности 14.035.982 КМ.
"У првих седам мјесеци прошле године највише угља је такође извезено у Србију, и то за износ од 7.181.331 КМ, па затим слиједи извоз у Њемачку, Хрватску и тако даље", истиче се у подацима УИО БиХ.
Стручњак за енергетику Алмир Бечаревић истакао је за "Независне новине" да је чињеница да је 80 или чак 90 одсто угља ове године извезено у Србију.
"Највећи разлог овако повећаног извоза угља у Србију су потребе сусједне државе за наредну сезону гријања и производњу електричне енергије. Домаћи рудници су профитирали јер је дупло већи извоз. С једне стране имамо корист јер рудници остварују веће приходе, али с друге стране имамо проблем на домаћем тржишту, посебно у Тузланском кантону, јер наши грађани тешко долазе до угља који ће им бити потребан за наредну сезону гријања", објашњава Бечаревић.
На питање хоће ли бити проблема на домаћем тржишту због повећаног обима извоза угља, Бечаревић одговара да већ има проблема.
"Опет кажем, грађани у Тузланском кантону, који је епицентар производње угља у Босни и Херцеговини, не могу да дођу до онога што су већ платили. Мало је апсурдна ситуација, али надамо се да ће се ситуација стабилизирати јер ипак иде зима", истакао је Бечаревић.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је да ФБиХ има већи број рудника те да РС има три рудника који су везани за термоелектране и да су они у њиховој функцији.
"Енергетска криза је присутна у читавој Европи, а знамо и да Србија има проблема са снабдијевањем и становништва и привреде електричном енергијом па тражи могућности да се што више добије квалитетне енергије са стране и да се подмире њихове потребе. Ово није изненађујући податак, али треба се надати да оволики извоз неће нарушити домаће тржиште као што имамо примјер с извозом пелета и огревног дрвета. Ако се то не контролише, тржишни услови и тежња за додатним профитом могу угрозити домаћи конзум и то не би било никако добро", нагласио је Ћорић.
Елвир Салиховић, директор Рудника мрког угља Бановићи, казао је раније за "Независне" да је већа потражња за угљем евидентна и то не само због рата у Украјини, него и због поремећаја на свјетском тржишту.
(Независне)
