Рационалним коришћењем могло да се уштеди од 10 до 20 одсто електричне енергије.

Јавно предузеће „Електропривреда Србије” поново је демантовало наводе о плановима за рестрикције електричне енергије. ЕПС тврди да рестрикције нису предвиђене у концептима пословања нити се праве планови искључења. Иако су и Министарство рударства и енергетике и ЕПС више пута демантовали такве информације, у делу јавности се опет пласирају нетачне вести и тиме узнемиравају грађани, наводе из ЕПС-а.

„У Србији се струја расипа, а рационалним коришћењем и без улагања може да се уштеди 10 одсто, са малим улагањима до 20 одсто, а са већим потрошња може да се преполови. Трошимо три-четири пута више енергије од европског просека. Када је реч о домаћинствима, највише се користи за грејање, око 60 одсто а многи грађани живе у објектима који не да нису топлотно изоловани већ немају ни фасаду”, нагласио је проф. др Милош Баљац са Машинског факултета у Београду, гостујући на РТС-у, преноси Танјуг.

Наводећи примере нерационалне потрошње, рекао је да се електрична енергија расипа када се стан греје или расхлађује уз укључен клима-уређај а прозори држе отворени. Највећи потрошач струје у домаћинству је бојлер, који троши око девет одсто енергије, затим шпорет, фрижидер, клима-уређаји. Говорећи о уштедама на грејању, казао је да свако прегревање за један степен од онога што нам је довољно значи трошење седам одсто више енергије, а када се простор хлади троши се четири одсто струје више.

„Следећи корак је мењање система којим се грејемо. Они који се греју на електричну енергију могу да размисле да пређу на грејање топлотним пумпама, јер се тако потрошња смањује три пута”, рекао је Бањац.

„Мислим да је оно што је потребно и што је у овом тренутку сврсисходније, а да већ каснимо са тим, доношење свеобухватног плана штедње струје на државном нивоу са широким сетом мера, у циљу рационализације потрошње и уштеде електричне енергије. То би биле мере које би обухватиле ограничење декоративне и јавне расвете, скраћење радног времена комерцијалних и других јавних објеката, ограничење климатизације и грејања у јавним и комерцијалним просторима, као и одређене акције и субвенције државе у вези са другим енергентима (дрва, пелет и сл.) како би се избегао и могућ раст потрошње струје због преласка са других енергената на електричну енергију за грејање током зиме”, казао је мр Жељко Марковић, виши консултант у „Дилоиту”.

Објаснио је да би можда требало размотрити и тарифни систем код домаћинстава као и уговоре на комерцијалном снабдевању, како би и ценом дестимулисали превелику и нерационалну потрошњу, а све у циљу да што више смањимо могућност увођења редукција током зиме.

У последњих месец дана сведоци смо убрзаног раста цене гаса која је у последњих месец дана порасла за више од 70 одсто, а будући да цена електричне енергије на тржишту у првом реду зависи од цене гаса, то је испраћено и сличним растом цена струје на дан унапред тржишту. За наше тржиште су релевантне цене електричне енергије на берзама у Европи. Тако су просечне цене у Италији, Немачкој, Француској ових дана на нивоу од око 725 евра по мегават-сату, на Мађарској берзи око 731 док су у нашем региону биле нешто ниже и кретале се од 603 у Грчкој до 671 на нашој берзи.

Најниже цене струје на берзама у Европи (ако изузмемо нордијске земље) су у Пољској, где је она ових дана била око 556 евра, закључује Марковић.


ПОЛИТИКА