НА ЗАПОСЛЕЊЕ СЕ ЧЕКА И ДО ШЕСТ ГОДИНА
Foto: Ilustracija
Машински техничари чекају чак шест година на запослење, а матуранти гимназије и економски техничари чекају око пет година.
Потврдили су ово за "Независне новине" из Завода за запошљавање Републике Српске (ЗЗ РС) те додали да најбрже долазе до запослења фризери, угоститељско-кулинарски техничари, зубно-стоматолошки техничар и техничари рачунарства, који на запослење у просјеку чекају до годину дана.
"У оквиру ВИИ степена стручне спреме (ВСС) најдуже на запослење чекају професори филозофије и социологије, око четири године, дипломирани географи и дипломирани новинари, око три године, те дипломирани историчари, око двије године и пет мјесеци", истакли су из ЗЗ РС.
Машински техничари, матуранти гимназије и економски техничари су, како они кажу, и најбројнија занимања на евиденцији. "Ако од послодавца и имамо исказан интерес за запошљавањем ових занимања, због прилива из образовног система имамо велики број евидентираних лица поменутог занимања", истакли су они.
Додају да на основу тренутних показатеља на посао чекају и неквалификовани НК и полуквалификовани ПК, те радници ниже стручне спреме НСС.
"Просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених лица зависи прије свега од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује те покретљивости ван мјеста пребивалишта", поручили су они те додали да је од великог значаја и колико је лице активно у тражењу посла, број исказаних потреба у том занимању, број незапослених лица евидентираних у том занимању.
Према њиховим ријечима, до 31. јула ове године у ЗЗ РС пријављено је 66.263 особа.
"То је за 8.845 или 11,8 одсто мање у односу на исти период у 2021. години, када је било евидентирано 75.108 незапослених ", истакли су из ЗЗ РС.
Од укупног броја евидентираних, како они кажу, 8.473 су лица са ВСС, 512 мастера, 42 магистра, 39 лица са ВСС 360 ЕЦТС те 24 доктора наука.
Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске, потврдио је за "Независне новине" да је ово посљедица проблема на који се указује дужи низ година, а то је неприлагођеност средњег усмјереног образовања потребама тржишта рада и у смислу стеченог знања и спорости уклапања младих радника у радне процесе након завршетка школовања.
"Нужно је брзо и ефикасно мијењати наставне планове и програме и прилагођавати их локалним потребама тржишта рада. Такође, и уписне политике радикално морамо мијењати и прилагодити их потребама локалног тржишта рада, а не као сада кадру који је запослен у школама", истакао је Аћић.
Он додаје да уписне квоте морају бити базиране на пројекцијама које су направљене на бази постојећег људског потенцијала и развојних политика локалних заједница.
"Упоредо с тим послодавци морају обезбиједити раст продуктивности и конкурентности кроз континуирано унапређење услова рада и технолошки раст компанија", рекао је он те додао да регионални савјети за образовање имају за циљ све наведено.
"Ипак, све то морамо радити много брже јер цијена коју плаћамо као заједница је превелика, а то је одлазак људског потенцијала у друге земље", закључио је Аћић.
(Независне)
Потврдили су ово за "Независне новине" из Завода за запошљавање Републике Српске (ЗЗ РС) те додали да најбрже долазе до запослења фризери, угоститељско-кулинарски техничари, зубно-стоматолошки техничар и техничари рачунарства, који на запослење у просјеку чекају до годину дана.
"У оквиру ВИИ степена стручне спреме (ВСС) најдуже на запослење чекају професори филозофије и социологије, око четири године, дипломирани географи и дипломирани новинари, око три године, те дипломирани историчари, око двије године и пет мјесеци", истакли су из ЗЗ РС.
Машински техничари, матуранти гимназије и економски техничари су, како они кажу, и најбројнија занимања на евиденцији. "Ако од послодавца и имамо исказан интерес за запошљавањем ових занимања, због прилива из образовног система имамо велики број евидентираних лица поменутог занимања", истакли су они.
Додају да на основу тренутних показатеља на посао чекају и неквалификовани НК и полуквалификовани ПК, те радници ниже стручне спреме НСС.
"Просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених лица зависи прије свега од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује те покретљивости ван мјеста пребивалишта", поручили су они те додали да је од великог значаја и колико је лице активно у тражењу посла, број исказаних потреба у том занимању, број незапослених лица евидентираних у том занимању.
Према њиховим ријечима, до 31. јула ове године у ЗЗ РС пријављено је 66.263 особа.
"То је за 8.845 или 11,8 одсто мање у односу на исти период у 2021. години, када је било евидентирано 75.108 незапослених ", истакли су из ЗЗ РС.
Од укупног броја евидентираних, како они кажу, 8.473 су лица са ВСС, 512 мастера, 42 магистра, 39 лица са ВСС 360 ЕЦТС те 24 доктора наука.
Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске, потврдио је за "Независне новине" да је ово посљедица проблема на који се указује дужи низ година, а то је неприлагођеност средњег усмјереног образовања потребама тржишта рада и у смислу стеченог знања и спорости уклапања младих радника у радне процесе након завршетка школовања.
"Нужно је брзо и ефикасно мијењати наставне планове и програме и прилагођавати их локалним потребама тржишта рада. Такође, и уписне политике радикално морамо мијењати и прилагодити их потребама локалног тржишта рада, а не као сада кадру који је запослен у школама", истакао је Аћић.
Он додаје да уписне квоте морају бити базиране на пројекцијама које су направљене на бази постојећег људског потенцијала и развојних политика локалних заједница.
"Упоредо с тим послодавци морају обезбиједити раст продуктивности и конкурентности кроз континуирано унапређење услова рада и технолошки раст компанија", рекао је он те додао да регионални савјети за образовање имају за циљ све наведено.
"Ипак, све то морамо радити много брже јер цијена коју плаћамо као заједница је превелика, а то је одлазак људског потенцијала у друге земље", закључио је Аћић.
(Независне)
