НАЈГОРА СУША У 500 ГОДИНА
Foto: Ilustracija
Суша је, према извјештају, у бројним регијама ЕУ крајње озбиљна. Ситуација је била забрињавајућа већ у јулу, а сада се додатно погоршала.
Тако је 47 посто територија Европске уније под упозорењем које се издаје због мањка оборина и сухог тла. Осим тога, још 17 посто територија је под узбуном, која је степен више од упозорења и указује на то да суша лоше утиче на усјеве и вегетацију.
Коментаришући најновији извјештај, службеник Европске комисије за иновације, истраживање, културу, едукацију и младе Марија Габриел казала је да је комбинација тешке суше и топлинских валова створила досад незабиљежен притисак на разине вода у цијелој ЕУ.
– Климатске промјене су несумњиво све примјетније сваке године, а научници Европске комисије неуморно раде како би мапирали и проучили ову кризу и то с најбољом доступном технологијом, с тла и из свемира. Они предводе напоре за заштитом нашег околиша и грађана – рекла је.
Габриел је додала да имамо изнадпросјечну пожарну сезону те велик утицај суше и топлинскх валова на пољопривредне усјеве. С обзиром на то, предвиђа се да ће ове године урод жита, соје и сунцокрета на разини ЕУ бити 16, 15 те 12 посто нижи од петогодишњег просјека.
Најгора суша у 500 година
Озбиљан недостатак падавина је утицао на готово све ријеке у Европи, што је пак утицало на енергетски сектор због мањка воде за производњу електричне енергије у хидроелектранама, али и због мањка воде за хлађење бројних других електрана. Осим тога, пати и ријечни транспорт.
У неким је земљама, па и на Балкану, задњих дана било падавина које су ситуацију мало поправиле. Али, у бројним земљама су оне стигле у облику невремена које је изазвало штете на инфраструктури, док је у неколико земаља однијело и људске животе.
Према стручњацима из ЈЦР-а, чини се да је ово најгора суша у задњих 500 година. Извјештај објављен данас објединио је податке закључно с 10. августом. Стога је процјена о суши тек прелиминарна коју ће потврдити, или оповргнути, финални подаци који се прикупљају до краја љета.
БиХ и Хрватска међу најтеже погођенима
У извјештају стоји и како су Шпанија, Француска, централна и сјеверна Италија, централна Њемачка, Мађарска, Румунија, Словенија и Хрватска међу најпогођенијима дугорочним дефицитима кише у цијелој Европи, а и Босна и Херцеговина је ту негдје.
Када је у питању БиХ, ако је вјеровати овом истраживању, најпогођенији дијелови су мостарска и бањалучка регија.
Извјештај наводи и како су се раздобља у којима је мањкало кише и у којима је било јако вруће поклопила с цвјетањем биљки и клијањем зрна.
То је довело до неповратних губитака на усјевима. Обратна ситуација је забиљежена једино у Литви и Латвији гдје је пак било превише падавина што је такође лоше утицало на усјеве и због чега ће каснити почетак сезоне жетве.
Изнад просјечно топло и сухо све до новембра
За већи дио Европе ће се временски услови “унормалити” у периоду од августа до октобра. То неће бити довољно да се погођена подручја у потпуности опораве од дефицита акумулираног кроз период дуљи од пола године, али ће ипак олакшати тешку ситуацију.
Чини се да ће се топлији и суши услови од уобичајених наставити у западној еуромедитеранској регији све до новембра 2022. године. Запад Шпаније, исток Португала и хрватска обала ће имати значајно сушније услови од нормалних, наводи се у извјештају. Суша, иако не значајна, се предвиђа и за Алпе, пише Телеграм.
(Српска Инфо)
Тако је 47 посто територија Европске уније под упозорењем које се издаје због мањка оборина и сухог тла. Осим тога, још 17 посто територија је под узбуном, која је степен више од упозорења и указује на то да суша лоше утиче на усјеве и вегетацију.
Коментаришући најновији извјештај, службеник Европске комисије за иновације, истраживање, културу, едукацију и младе Марија Габриел казала је да је комбинација тешке суше и топлинских валова створила досад незабиљежен притисак на разине вода у цијелој ЕУ.
– Климатске промјене су несумњиво све примјетније сваке године, а научници Европске комисије неуморно раде како би мапирали и проучили ову кризу и то с најбољом доступном технологијом, с тла и из свемира. Они предводе напоре за заштитом нашег околиша и грађана – рекла је.
Габриел је додала да имамо изнадпросјечну пожарну сезону те велик утицај суше и топлинскх валова на пољопривредне усјеве. С обзиром на то, предвиђа се да ће ове године урод жита, соје и сунцокрета на разини ЕУ бити 16, 15 те 12 посто нижи од петогодишњег просјека.
Најгора суша у 500 година
Озбиљан недостатак падавина је утицао на готово све ријеке у Европи, што је пак утицало на енергетски сектор због мањка воде за производњу електричне енергије у хидроелектранама, али и због мањка воде за хлађење бројних других електрана. Осим тога, пати и ријечни транспорт.
У неким је земљама, па и на Балкану, задњих дана било падавина које су ситуацију мало поправиле. Али, у бројним земљама су оне стигле у облику невремена које је изазвало штете на инфраструктури, док је у неколико земаља однијело и људске животе.
Према стручњацима из ЈЦР-а, чини се да је ово најгора суша у задњих 500 година. Извјештај објављен данас објединио је податке закључно с 10. августом. Стога је процјена о суши тек прелиминарна коју ће потврдити, или оповргнути, финални подаци који се прикупљају до краја љета.
БиХ и Хрватска међу најтеже погођенима
У извјештају стоји и како су Шпанија, Француска, централна и сјеверна Италија, централна Њемачка, Мађарска, Румунија, Словенија и Хрватска међу најпогођенијима дугорочним дефицитима кише у цијелој Европи, а и Босна и Херцеговина је ту негдје.
Када је у питању БиХ, ако је вјеровати овом истраживању, најпогођенији дијелови су мостарска и бањалучка регија.
Извјештај наводи и како су се раздобља у којима је мањкало кише и у којима је било јако вруће поклопила с цвјетањем биљки и клијањем зрна.
То је довело до неповратних губитака на усјевима. Обратна ситуација је забиљежена једино у Литви и Латвији гдје је пак било превише падавина што је такође лоше утицало на усјеве и због чега ће каснити почетак сезоне жетве.
Изнад просјечно топло и сухо све до новембра
За већи дио Европе ће се временски услови “унормалити” у периоду од августа до октобра. То неће бити довољно да се погођена подручја у потпуности опораве од дефицита акумулираног кроз период дуљи од пола године, али ће ипак олакшати тешку ситуацију.
Чини се да ће се топлији и суши услови од уобичајених наставити у западној еуромедитеранској регији све до новембра 2022. године. Запад Шпаније, исток Португала и хрватска обала ће имати значајно сушније услови од нормалних, наводи се у извјештају. Суша, иако не значајна, се предвиђа и за Алпе, пише Телеграм.
(Српска Инфо)
