КРАЈ ЗЛОУПОТРЕБАМА БХ. РАДНИКА У СЛОВЕНИЈИ
- Уколико буду усвојене измјене Споразума о запошљавању радника из БиХ у Словенији, а за шта су већ почели преговори, бх. запослене у Дежели очекују већа права.
На првом мјесту ће, како су за "Независне новине" потврдили из Агенције за рад и запошљавање БиХ, уговор о раду убудуће бити двојезичан, док је приједлог са словеначке стране омогућавање да радници из БиХ промијене послодавца у првој години рада, уколико тај послодавац крши одредбе уговора о раду или злоупотребљава раднике, што до сада није било могуће.
Од 1. марта 2013. године , од када је Споразум између Савјета министара БиХ и Владе Републике Словеније о запошљавању држављана БиХ у Словенији ступио на снагу, словеначки Завод за запошљавање издао је 91.196 радних дозвола за грађане БиХ, а само у првих пет мјесеци ове године издато је 8.458 радних дозвола, показују подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Током претходних осам година, бројни радници, чак и јавно, говорили су о злоупотребама од стране послодаваца у Словенији. Тврдили су да су тјерани на прековремени рад или рад у нељудским условима, па до тога да је послодавац тражио "рекет" уколико радник жели да промијени радно мјесто. Томе би се новим договором требало стати на крај.
"Ми смо још 2020. године иницирали измјене споразума у смислу да уговори о раду буду двојезични умјесто једнојезични, јер се највећи број притужби односи на те уговоре гдје долази до неразумијевања дефинисаних одредаба о раду. Имплементација двојезичног уговора о раду ће олакшати радницима из БиХ да разумију услове, права и обавезе како послодавца тако и радника, а све у циљу омогућавања боље и праведније заштите права радника из Босне и Херцеговине", навели су за "Независне новине" из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
На посљедњем састанку Међудржавне комисије за праћење спровођења споразума покренут је и приједлог да се измијени и спорна тачка која се тиче захтјева радника за промјену послодавца.
"Колеге из Словеније су предложиле да се иде у измјену и дијела споразума који налаже да радник из БиХ мора бити везан за једног послодавца прву годину рада у Словенији. Ова измјена би резултирала већом сигурности наших радника, јер би радници били у могућности одмах промијенити послодавца уколико уоче да се неке одредбе уговора о раду крше или не испуњавају", казали су из Агенције за рад и запошљавање, додајући да је ситуација са бх. радницима у Словенији тренутно задовољавајућа и да се редовно контролишу услови рада.
Званични подаци говоре да се у Словенији највише траже КВ и радници са ССС, а прије свих возачи, вариоци, армирачи, тесари, зидари, електроинсталатери, кувари. Када су у питању бх. радници са високом стручном спремом, којих је у Словенији око три одсто, углавном су то машински и грађевински инжењери.
Само у посљедње четири године, због одласка у Словенију, БиХ је напустило преко 5.500 професионалних возача, а пререгистровало се више од 1.300 превозничких фирми, тврди Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт Републике Српске, а управо је он један од њих.
"И ја сам један од тих који је отишао одавде, имам регистровану фирму у Словенији, у Кршком. Подаци о којима говорите значе наставак тренда одласка професионалних радника, возача и свих кадрова одавде, првенствено у Словенију, па из Словеније даље у земље ЕУ. Очекивати је да ће у наредном периоду бити још већи одлив и да ће се погоршати услови за рад у БиХ, те да ћемо остати без многих кадрова, поготово возача", поручио је Грбић за"Независне новине".
Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и комуналних дјелатности РС, каже да ће бољи услови које нуди Словенија свакако утицати на одлуку да радници напусте БиХ.
"Чињеница је да су овдје услови све гори и гори, а нашим радницима у иностранству се дају све бољи", поручује за "Независне" Врабичићева, која је увјерена да се услови рада и те како могу промијенити и у БиХ, али да за то, како истиче, не постоји воља.
"То може свака држава, али је код нас некакав такав ментални склоп да желимо да израбљујемо људе за сопствену корист, за најнижу плату, а наше послодавце не занима да ли ти људи могу од тога да преживе. Али , нажалост, људи одавде иду и због политике и нарушених међуљудских односа, јер једноставно желе да својој дјеци омогуће бољи и сигурнији живот", закључила је Врабичићева.
(Тањуг)
На првом мјесту ће, како су за "Независне новине" потврдили из Агенције за рад и запошљавање БиХ, уговор о раду убудуће бити двојезичан, док је приједлог са словеначке стране омогућавање да радници из БиХ промијене послодавца у првој години рада, уколико тај послодавац крши одредбе уговора о раду или злоупотребљава раднике, што до сада није било могуће.
Од 1. марта 2013. године , од када је Споразум између Савјета министара БиХ и Владе Републике Словеније о запошљавању држављана БиХ у Словенији ступио на снагу, словеначки Завод за запошљавање издао је 91.196 радних дозвола за грађане БиХ, а само у првих пет мјесеци ове године издато је 8.458 радних дозвола, показују подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ.
Током претходних осам година, бројни радници, чак и јавно, говорили су о злоупотребама од стране послодаваца у Словенији. Тврдили су да су тјерани на прековремени рад или рад у нељудским условима, па до тога да је послодавац тражио "рекет" уколико радник жели да промијени радно мјесто. Томе би се новим договором требало стати на крај.
"Ми смо још 2020. године иницирали измјене споразума у смислу да уговори о раду буду двојезични умјесто једнојезични, јер се највећи број притужби односи на те уговоре гдје долази до неразумијевања дефинисаних одредаба о раду. Имплементација двојезичног уговора о раду ће олакшати радницима из БиХ да разумију услове, права и обавезе како послодавца тако и радника, а све у циљу омогућавања боље и праведније заштите права радника из Босне и Херцеговине", навели су за "Независне новине" из Агенције за рад и запошљавање БиХ.
На посљедњем састанку Међудржавне комисије за праћење спровођења споразума покренут је и приједлог да се измијени и спорна тачка која се тиче захтјева радника за промјену послодавца.
"Колеге из Словеније су предложиле да се иде у измјену и дијела споразума који налаже да радник из БиХ мора бити везан за једног послодавца прву годину рада у Словенији. Ова измјена би резултирала већом сигурности наших радника, јер би радници били у могућности одмах промијенити послодавца уколико уоче да се неке одредбе уговора о раду крше или не испуњавају", казали су из Агенције за рад и запошљавање, додајући да је ситуација са бх. радницима у Словенији тренутно задовољавајућа и да се редовно контролишу услови рада.
Званични подаци говоре да се у Словенији највише траже КВ и радници са ССС, а прије свих возачи, вариоци, армирачи, тесари, зидари, електроинсталатери, кувари. Када су у питању бх. радници са високом стручном спремом, којих је у Словенији око три одсто, углавном су то машински и грађевински инжењери.
Само у посљедње четири године, због одласка у Словенију, БиХ је напустило преко 5.500 професионалних возача, а пререгистровало се више од 1.300 превозничких фирми, тврди Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт Републике Српске, а управо је он један од њих.
"И ја сам један од тих који је отишао одавде, имам регистровану фирму у Словенији, у Кршком. Подаци о којима говорите значе наставак тренда одласка професионалних радника, возача и свих кадрова одавде, првенствено у Словенију, па из Словеније даље у земље ЕУ. Очекивати је да ће у наредном периоду бити још већи одлив и да ће се погоршати услови за рад у БиХ, те да ћемо остати без многих кадрова, поготово возача", поручио је Грбић за"Независне новине".
Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и комуналних дјелатности РС, каже да ће бољи услови које нуди Словенија свакако утицати на одлуку да радници напусте БиХ.
"Чињеница је да су овдје услови све гори и гори, а нашим радницима у иностранству се дају све бољи", поручује за "Независне" Врабичићева, која је увјерена да се услови рада и те како могу промијенити и у БиХ, али да за то, како истиче, не постоји воља.
"То може свака држава, али је код нас некакав такав ментални склоп да желимо да израбљујемо људе за сопствену корист, за најнижу плату, а наше послодавце не занима да ли ти људи могу од тога да преживе. Али , нажалост, људи одавде иду и због политике и нарушених међуљудских односа, јер једноставно желе да својој дјеци омогуће бољи и сигурнији живот", закључила је Врабичићева.
(Тањуг)
