Топлотни таласи постају све интензивнији, чешћи и трају дуже због климатских промјена, посебно у Европи, упозорили су научници, који напомињу да се Европа загријава три до четири пута брже од осталог копна у истом климатском појасу.

Високе температуре пробиле су рекорде у Европи протекле недјеље, у посљедњој серији топлотних таласа на континенту, који трају од јуна. Температуре су биле око или изнад 40 степени Целзијуса у великом дијелу западне Европе, па се врели талас помјерио ка истоку гдје се очекује да се задржи до августа.

"Уочавамо незапажени пораст броја топлотних таласа и њиховог интензитета, овај сада је само задњи у низу", каже за Глас Америке Роберт Вотар, климатски научник из француске Лабораторије за климу и животну средину.
Врели талас 2003. године усмртио је више 70.000 људи. А у наредним таласима 2006, 2010, 2015, 2018, 2019. и 2020. страдале су још хиљаде.

У просјеку, сада је температура и до 1,99 степени Целзијуса већа него у прединдустријском периоду, а Европа се загријавала скоро дупло више од глобалног просјека који је 1,1 степен Целзијуса.

Посљедњи топлотни таласи показали су да су у Европи температуре биле од три до пет степени веће него у периоду прије климатских промјена, каже Вотар.

"Ми заправо не знамо зашто имамо толики пораст температуре који не може да се предвиди. Модели предвиђања лако прогнозирају порасте од 1,5 до два степена у топлотним таласима, али не могу да предвиде четири степена. Заиста невјероватно", рекао је француски климатолог.

Дим Кумо, климатолог са Универзитета Врије у Амстердаму, каже за Глас Америке да се Европа загријава три до четири пута брже од осталог копна у истом климатском појасу. "Али, не разумијемо и даље зашто је то тако", каже Кумо.

Климу у Европи формира и ваздужна струја која се брзо креће од запада ка истоку, на сјеверној хемисфери. Некад се та струја подијели на два дијела, што није неуобичајено, али научници кажу да се сада дешава чешће и да процес траје дуже.

Кумо и његове колеге објавиле су чланак о повезаности подијељене ваздушне струје и врелих таласа.
"Доказали смо да, специјално у западној Европи, честа подјела ваздушне струје може да доведе до јачих топлотних таласа".

Међутим, за остатак Европе ова појава узрокује вреле таласе само 30 одсто, док су остатак други фактори.
Оно за шта научници јесу сигурни да је појачало вреле таласе је суво тло узроковано сушама, које је значајан фактор у врелом таласу у јулу.

Влажно тло одбија врелину, каже научница Соња Сенервитан из Цириха.
"Када се тло које је иначе влажно исуши, имате смањено испаравање воде из биљака или из тла директно. Тај процес користи иначе много енергије, а ако се не дешава због исушеног тла, онда та енергија почиње да загријава ваздух", објашњава она за Глас Америке.

Успоравање главне океанске струје у Атлантику (АМОЦ) такође може да допринесе врелим таласима у Европи.
Та струја загријава воду на сјеверу и доноси хладу воду из дубина на југ. Климатски модели су предвиђали да ће струја успорити загријавање.

"Нисмо 100 одсто сигурни, али постоје индикатори да струја у посљедњим деценијама успорава", каже физичарка Левке Цезар са универзитета Мејнут у Ирској.

Успорена морска струја могла би да охлади Сјеверни Атлантик и узрокује промјене у ваздушној струји тако да донесе још топлијег ваздуха у централну Европу, што би могло да значи и још врелих таласа.
Сви ови фактори могу и да дјелују заједно или да се преплићу, па је тешко утврдити главног кривца за вреле таласе.

Научници су сагласни да је потребно још истраживања како би се утврдило зашто се Европа загријава толико брзо. Јасно је, кажу, да ће љета у Европи бити све топлија.

Вотар закључује да надлежни треба да се спреме на топлотне таласе и до 50 степени.
"Да ми је неко прије 20 година рекао да ће бити 40 степени у Лондону, не бих му вјеровао. Али, десило се".

(Независне)
​