Чак 25 одсто запослених радника у БиХ је и прије кризе било у стању апсолутног сиромаштва, јер од плате себи и својим породицама нису могли обезбиједити ни прехрамбени минимум. Данас је ситуација много гора, па стручњаци процјењују да најмање трећина радника мучи муку са пуким преживљавањем.

Пошто цијене вртоглаво расту, плате безнадежно каскају за трошковима живота, а власти у БиХ не чине ништа да ублаже сиромаштво, агонији се не назире крај. Ипак, егзактних података о тренутном стању радничког сиромаштва нема, јер се нико не бави овом тематиком.

Прикрили стварно стање

Жарко Папић, аутор студије „Сиромаштво и радничко сиромаштво у БиХ“ из 2017, каже да је то било прво и посљедње истраживање о овој теми. То, тврди, није случајно: сиромаштво је највећи реални проблем у БиХ, али се то скрива и замагљује, јер владајућим структурама одговара да живимо у незнању.

Званичне статистике лажу о социјалној ситуацији у БиХ. Агенција за статистику БиХ седам година није израчунавала степен сиромаштва, иако је обавезна да то ради сваке двије године. И посљедњи пут, када су то радили, а било је то 2015. године, користили су криву методологију да би прикрили стварно стање – тврди Папић.

Наводи да је кориштена методологија релативног сиромаштва, по којој се испоставило да је 16,9 одсто становника у БиХ било испод границе сиромаштва, док је у ЕУ, по тој рачуници било 24 одсто сиромашних.
– Наравно да грађани ЕУ нису сиромашнији од нас, али релативно сиромаштво мјери разлику у приходима између најбогатијих и најсиромашнијих, а та је разлика у развијеним земљама већа – каже Папић.

Статистичка обмана

Једина реална рачуница је, сматра Папић, мјерење апсолутног сиромаштва. По тој скали сиромашан је онај ко нема могућности да се храни с најмање 2.100 калорија дневно и не може себи и својој породици да обезбиједи минимум ванпрехрамбених потреба, као што су гријање, паста за зубе и сапун.
– Ми смо 2017. установили да сваки четврти радник у БиХ живи испод границе апсолутног сиромаштва. Ако данас упоредите просјечне плате или, тачније, просјечне плате које прима већина радника, са потрошачком корпом, јасно је колики је сада степен радничког сиромаштва – каже Папић.

Синдикална потрошачка корпа у Федерацији БиХ данас кошта 2.640 КМ, а у Републици Српској 2.188 КМ, док се просјечна плата у оба ентитета, по званичним статистикама, „врти“ око 1.100 КМ.
Папић, међутим, упозорава да је и званична просјечна плата статистичка обмана, јер просјек подижу менаџери и политичари који зарађују и до 10.000 КМ мјесечно, док минималац у Федерацији БиХ износи 543 КМ.
– Реално је да се примјењује медијана приступ, а по тој методологији просјечна плата, коју прима већина запослених, износи 700 КМ – каже Папић.

Паприке и Дубаи

Додаје да је општа инфлација у БиХ око 14 одсто, али то се односи на цијене свих роба, па и оних луксузних, док је инфлација на храну премашила 20 одсто.
– Просјечног радника не занима колико кошта љетовање у Дубаију или лимузина, него колико је килограм паприка и литар уља – објашњава Папић.

Данас би, додаје он, било потребно да четворочлана породица има најмање 1.000 КМ мјесечно, да би била изнад границе сиромаштва.
– Многе радничке породице немају толико, а ситуација ће на јесен и на зиму бити још гора. Нисам оптимиста. Данас је непристојно бити оптимиста у БиХ – оцјењује Папић.
Он сматра да у БиХ нема истинске љевице која би раднике извела на улицу, а да разједињени и ослабљени синдикати, што је такође достигнуће власти, не могу учинити много.

“Синдикат се бори за раднике”

Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката РС за привредне гране, међутим, каже да се СС РС лавовски бори за раднике. Константно тражи потписивање колективних уговора и повећање плата, али послодавци, тврди, неће ни да чују за социјални дијалог.

Пошто послодавци нису хтјели ни да сједну за сто са синдикалцима, Влада РС је својом одлуком у мају повећала минималац у РС са 590 на 650 КМ.
– Послодавцима се чинило да је и то много, а каква је то плата, кад, по садашњим цијенама, није довољна ни за храну – пита Ружичић.

Подсјећа да је, према синдикалној потрошачкој корпи у РС, само за храну четворочланој породици потребно 952 КМ, а за становање и плаћање комуналија 581 КМ, што је укупно 1.533 КМ, или двије уобичајене радничке плате.
– Већина запослених у привреди у РС ради за 650 КМ до 800 КМ. Ако с платом, па чак ни са двије плате, не можеш хранити породицу и платити комуналије, онда ту нема ни достојанственог рада, ни достојанственог живота – поручује Ружичић.

Иако тврди да има разумијевања и за послодавце и њихову борбу с кризом, Ружичић ипак мало више разумијевања има за власт у РС.
– Влада РС подстиче повећање плата тиме што послодавцима који су радницима подигли плате враћа 70 одсто износа за порезе и доприносе на та повећања. Дају се и други подстицаји и субвенције. Од почетка ове године наши послодавци плаћају најмање пореза и доприноса на плате у региону, а имају и најјефтинију струју, што је такође обезбиједила Влада –  закључује Ружичић.

Из Министарства финансија РС подсјећају да је Влада Републике Српске предложила укидање ПДВ на основне животне намирнице и привремено укидање акциза на гориво, али да због “компликоване процедуре одлучивања на нивоу БиХ” то још није усвојено!?
Додају и да је ребалансом буџета РС обезбијеђено 218 милиона КМ за повећана давања за грађане, а за 40 милиона су повећане и субвенције за привреду, како би се стекли услови да се и у реалном сектору повећају плате.
– Уз то, 90 милиона КМ ићи ће за инвестиције које значе и нова радна мјеста – наводе из овог министарства.


​Српскаинфо