- Медији у БиХ подложни су политичким притисцима, а новинари и медијски радници су угрожени јер не могу у потпуности да се посвете свом послу без страха, један је од закључака истраживања о процјенама медијских потреба у БиХ, које је Организација за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) представила у Бањалуци.

Како је наглашено, грађани сматрају да медији често пласирају нетачне информације и да се велики дио њих може сврстати у односу на политичку припадност.

"Према мишљењу грађана, медији су засићени неистинитим информацијама, говором мржње и необјективним информисањем, а безбједност новинара се процјењује као незадовољавајућа. Један од разлога за то је велики политички притисак на медије, а с друге стране непримјењивање или непостојање законских оквира који би регулисали област медија", наглашено је.

У препорукама у оквиру извјештаја наведено је да је потребно унаприједити законски оквир и досљедније примјењивати мјере којим се регулише проблем лажног и злонамјерног информисања.

"Упоредо с тим, на основу добијених података се пожељним сматра и интензивирање подршке медијима који испуњавају критерије етичког извјештавања, успијевају задржати независност од политичких и економских фактора и који су усмјерени афирмативним садржајима и отвореном друштву", истакнуто је у препорукама. Такође , како је оцијењено, осим могућности тужби за клевету, потребно је увести и финансијски облик кажњавања према медијима који се својим послом баве на непрофесионални начин.

"Потребно је курикулуме на факултетима журналистике и медија ускладити с актуелним потребама новинарске професије и начином рада медија, јер су тренутно врло некомпатибилни. Поред тога, неопходно је стално радити на додатном обучавању и усавршавању новинара и медијских радника с циљем омогућавања праћења савремених технологија, усавршавања у истраживачком новинарству, даље промоције важности независног, објективног и истинитог информисања", наглашено је.

Сандра Гојковић Арбутина, главна и одговорна уредница"Независних новина", једна од учесница панела, је нагласила да је велики проблем чињеница да у БиХ има више од 600 портала, од којих мање од пола има импресум, због чега је тешко дефинисати ко су и шта су све медији.

"То је првенствено проблем самог еснафа што се тиме ријетко бави, али и законских регулатива, поготово оне која би се односила на власничку структуру. У нашој земљи највећа елита и естрадне звијезде су нажалост политичари, који својим односом према медијима увелико креирају и наратив и однос јавности према новинарима, генерално", истакла је она.

Први услов да се смање лажи, манипулације и спин у јавном простору је, како је истакла, да медијска писменост буде на вишем нивоу, почевши од основне школе па надаље, те да се јавност едукује како да се информише и препозна квалитетан садржај и медије с одређеним бекграундом.

"С друге стране, економски и политички притисци на медије чине своје, а нема довољно државног интереса да се креира окружење за слободан рад медија и то је за БиХ и њен покушај изградње демократског друштва далека будућност", сматра Гојковић Арбутина.

Елвир Падаловић, новинар и уредник портала Бука, који је такође учествовао на панелу, за "Независне новине" каже да су грађани дали строгу оцјену стања медија у земљи те истиче да је изненађен оцјеном да су медији лажљиви, обмањујући и манипулативни.

"Друга ствар која ме поприлично изненадила јесте да би грађани веома лако приступили кажњавању медија, преко осам одсто чак оправдава насиље над њима, највећи постотак би привремено укидао лиценце за лажно или злонамјерно медија", нагласио је он.

Међутим , како је истакао, истраживање је потребно схватити и као поруку да медији морају бити максимално професионални, објективни, да треба да извјештавају у интересу јавности, а не против.

"Стање у медијима не може бити другачије од генералног стања у друштву, али морамо тежити максималној професионализацији и уређењу медијског сектора у БиХ", оцијенио је Падаловић.

Истраживање је обављено уз помоћ Амбасаде Шведске у БиХ те у сарадњи с Агенцијом "Призма истраживање".