Босна и Херцеговина је у првих пет мјесеци ове године за увоз прехрамбених производа потрошила више од пола милијарде КМ. Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО) говоре да смо највише новца дали за увоз живих животиња и меса, чак 174,6 милиона конвертибилних марака.

"У периоду од 1. јануара до 31. маја 2022. године увезене су житарице у вриједности од 153,99 милиона КМ. Увезено је и више од 124.000 тона воћа и поврћа, чија је вриједност 151,91 милион марака", казали су из УИО БиХ за "Независне новине".

На увоз уља и масти потрошено је 98,127 милиона КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, истиче да ови подаци у суштини нису различити у односу на претходне године, првенствено због тога што су цијене прехрамбених производа веће него раније, па је самим тим и вриједност увоза повећана.
"Али највећи проблем није у тим цијенама које се мијењају. Ево, рецимо, конкретно, у овој години, проблем је у количинама. БиХ увози прекомјерне количине хране. То ствара страховито велики одлив новца из државе и наноси директну штету привреди, а посебно грађанима", каже Гавран за "Независне новине".

Појашњава да се штета наноси на два начина.
"Краткорочно гледано, разлог је што БиХ не производи довољно хране. Самим тим има потребу за увозом. Међутим, дугорочни проблем и зашто смо уопште дошли у ситуацију да не производимо довољно хране и да домаћи произвођачи често не могу да продају оно што су произвели јесте тај што нема довољно подршке домаћој производњи", сматра Гавран и додаје да су надлежни искључиво заинтересовани за прикупљање пореза, а то се највише може учинити приликом увоза робе.

Ни предвиђања надлежних на свјетском нивоу нису оптимистична.
Уједињене нације недавно су саопштиле да ће увоз хране ове године достићи рекордних 1,8 милијарди долара.
"У односу на прошлу годину вриједност увоза биће повећана за 51 милијарду долара, а чак 49 милијарди тог износа отпада на више цијене хране", навели су из агенције УН-а за храну и пољопривреду ФАО, а преноси новинска агенција Хина.

Александар Љубоја, економиста, сматра да је овакав епилог потпуно реалан, с обзиром на свјетску геополитичку ситуацију, првенствено на сукоб у Украјини. Наглашава да је даље поскупљење хране сасвим извјесно, јер је простор за спекулације огроман.
"Због сукоба у Украјини биће од 15 до 20 одсто житарица мање на свјетском тржишту, ако се евентуално не деси још неки додатни поремећај, попут хидрометеоролошких неприлика. Можемо очекивати мање приносе бројних прехрамбених култура. Ту су, наравно, и енергенти и све што производи петрохемијска индустрија, у првом реду ђубриво", истиче Љубоја за "Независне новине".

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, од јануара до краја априла ове године, укупан обим увоза све робе у БиХ износио је 8,81 милијарду КМ, и у односу на исти период 2021. године повећан је за 2,6 милијарди КМ, односно 41,79 одсто.

Главни трговински партнер БиХ је и даље Европска унија (ЕУ), са чијег тржишта се увози 64,7 одсто све робе. Вриједност увезене робе износила је око 5,7 милијарди КМ.

Када су питању прехрамбени производи, попут хљеба, пецива, колача и других пекарских производа, БиХ се највише ослањала на увоз из Србије.


Независне новине