- Правни тим за израду стратегије правне заштите интереса Босне и Херцеговине у вези са питањем одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на локацији Трговска гора коначно је након скоро годину и по дана завршио Нацрт овог документа.

Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ, објавио је да је био незадовољан динамиком рада Правног тима, да је инсистирао на убрзању активности те да је овај нацрт коначно завршен.

Након што га Министарство упути у процедуру и Савјет министара БиХ усвоји, држава ће имати Нацрт правних могућности које ће моћи користити у заштити ријеке Уне и око 250.000 становника од нуклеарног отпада у близини своје границе.

Немања Галић, члан Правног тима, истакао је да се Нацрт стратегије састоји од четири најбитније цјелине.

"Ово је свеобухватан преглед тренутног чињеничног стања јер није постојао ниједан документ који је то анализирао, што је изузетно битно како би се знали наредни кораци. Први дио стратегије је преглед стања након прикупљене цијеле документације која нам је достављена. Наредни дио се односи на међународне обавезе Хрватске у погледу планираног нуклеарног одлагалишта, односно којим се међународним правним актима регулише. Ово је анализа тога да ли их је Хрватска прекршила и које је прекршила", објашњава Галић за "Независне новине".

Даље истиче да су трећи дио процесне могућности, односно шта све БиХ може да предузме поводом евентуалних кршења међународних обавеза Хрватске или њихових будућих кршења.

"Четврти дио стратегије су акциони план, закључци и наши приједлози даљих мјера Босне и Херцеговине", казао је Галић.

На питање да ли постоји могућност тужбе против Хрватске, Галић истиче да је ипак у овом тренутку рано говорити о могућој тужби.

"Све опције су анализиране. Кључни проблем у цијелој ситуацији је што Хрватска одлаже све процедуре користећи формалистички изговор да та локација још није званично одређена као локација за одлагање отпада. Хрватска мора урадити студију утицаја на животну средину и то ће бити под великим мониторингом Међународне агенције за атомску енергију и Европске комисије уз обавезну консултацију са БиХ. Хрватска је обећала да ће укључити БиХ, а по нашем мишљењу то је требало доста раније. Нацрт има око 100 страна", нагласио је Галић.

Марио Црнковић, предсједник Удружења "Греен Теам" из Новог Града, истакао је за "Независне" да тренутно није могуће коментарисати квалитет урађеног, али да чврсто вјерује да ће поменути документ који треба представљати основу правне борбе бити предмет анализа свих релевантних актера везаних за овај случај. "Разочарани смо што је толико времена потрошено за овај корак јер морам подсјетити да је Хрватска у просторни план још 1999. године уписала Трговску гору  као жељену локацију за радиоактивне и друге опасне отпаде, а то што БиХ касни деценијама је тема за себе", навео је Црнковић.

Додао је да правно мишљење које је креирано од Правног тима треба да буде један од кључних докумената.
"Према информацијама којима располажемо, Хрватска ове године креће у израду најважнијег документа - студије утицаја на животну средину. С друге стране, БиХ није ни започела планирана истраживања. Уз то, у плановима за истраживања које је БиХ имала на уму недостају социјални утицаји депоновања радиоактивних и других опасних отпада те економски утицаји - јер већ сада имамо одређене негативне утицаје. Правни кораци су могли и морали почети далеко раније. БиХ је испуцала све џокере из рукава и пропустила многе рокове, а било која даља одуговлачења могу довести до посљедица које ће се осјећати вијековима. Подсјећам да је објекат лоциран на 800 метара од ријеке Уне", закључио је Црнковић.

(Глас Српске)