Спрега између политике и правосуђа је евидентна, дубоко је присутна на највишим правосудним нивоима и овакав правосудни систем не може дуго опстати и у коначници ће се неминовно урушити.

Ово се, између осталог, наводи у Извјештају о раду Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ, а у којем се наглашава да су појаве политичких именовања блиских сродника судија и тужилаца учестале на свим нивоима власти те да таква пракса не показује било какве знаке јењавања.

"Истражна комисија сматра да, узимајући у обзир широку распрострањеност оваквих појава, постоји основ да дисциплински тужилац истражи да ли је код ових или сличних именовања дошло до било каквих дисциплинских прекршаја од стране судија и тужилаца чији су блиски сродници именовани на руководеће функције на којим политичке странке имају контролу, те у складу са резултатима евентуално предузме даље радње из своје надлежности", наводи се у извјештају.

Додаје се да стање у БиХ, укључујући и њено правосуђе, у потпуности одговара дефиницији Свјетске банке за термин заробљена држава, који се односи на ситуације у којима "мале корумпиране групе користе свој утицај на владине структуре да преузму доношење одлука како би ојачали сопствену економску позицију".

У извјештају су наведена и свједочења судија, тужилаца и појединаца пред овом комисијом, а нико од њих стање у правосуђу није описао као добро и углавном су кориштени термини "алармантно", "катастрофално", "дотакли смо дно", "правосуђа готово да и нема" итд. Такође, у извјештају се наводи и да већина правосудних радника не жели или не смије јавно говорити о корупцији јер сматрају да постојећи механизми нису адекватни за рјешавање проблема.

Посебан дио извјештаја посвећен је конформизму, односно томе да већи дио правосудне заједнице избјегава да се замјери круговима који уживају перцепцију моћи или чак недодирљивости. Истакнуто је и да је сарадња правосуђа и медија, посебно оних истраживачких, на забрињавајуће ниском нивоу и поред тога што су управо такви медији најзаслужнији за откривање и указивање на бројна дјела високе корупције, коруптивна понашања унутар правосуђа итд.

"Свједоци су указали на чињеницу да надлежна тужилаштва не процесуирају коруптивна дјела ни након опсежних и документованих медијских извјештаја. Такође, култура анимозитета према медијима је примјетна унутар правосудног система, што се огледа кроз низак проценат поступања на основу медијских сазнања, агресивна процесуирања за "неовлаштена снимања", инсистирања на откривању извора, захтјеве за упознавање тужилаштва о конкретним сазнањима прије објављивања и слично", наводи се у извјештају.

Представљајући извјештај, чланови Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама Босне и Херцеговине истакли су да се ради о извјештају који је бољи од свих претходних које су радиле међународне организације те да су се чланови, иако долазе из различитих политичких партија, издигли изнад политике.

"Посебно је забрињавајуће да је огроман проценат људи у правосудној заједници поштен, да раде свој посао, али смо примијетили примјесе конформизма. То се огледа у томе да људи у правосудној заједници који су поштени и који се не баве корупцијом те не желе везе с политиком једноставно пуштају да ствари иду својим током", рекао је Дамир Арнаут, предсједавајући Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама БиХ.

Комисија је у извјештају навела и 15 препорука које би требало да спроведу различити нивои власти, између осталог да се код оцјењивања судија и тужилаца вреднује квалитет, а не квантитет, затим да се носиоцима правосудних функција онемогући напредовање након изречене дисциплинске мјере те да се при тумачењу неовлаштеног фотографисања и снимања уведу западни стандарди.

Извјештај Привремене истражне комисије за утврђивање стања у правосудним институцијама Босне и Херцеговине ускоро би требало да се нађе и пред посланицима Представничког дома парламента БиХ.

(РТРС)