БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Осим политичке конфузије, посебно у Републике Српској која не признаје Кристијана Шмита као високог представника, његове посљедње одлуке би, према ријечима дијела саговорника „Гласа“, могле изазвати праве проблеме на пољу права.

Шмит је прије два дана са позиције високог представника у БиХ наметнуо одлуке и измијенио законе који се односе на финансирање институција на заједничком нивоу власти и изборног процеса.

У наметнутим измјенама и допунама Изборног закона БиХ предвиђено је, између осталог, ако буџет за фискалну годину у којој су избори није усвојен, да ће институције обезбиједити средства за вријеме привременог финансирања, било из пренесених средстава акумулираног вишка прихода преосталог након покрића расхода из претходних фискалних година, из средстава текућих резерви или средстава из било којег другог извора или категорије прихода. Прецизирано је и да Парламент БиХ усваја буџет до 31. марта, а ако га не буде, за вријеме привременог финансирања расходи за изборе, који се покривају из буџета, сматрају се текућим расходима.

Већина чланова комисија за финансије и буџет Парламента БиХ који су јуче одговорили на позиве су навели да нису још анализирали наметнуте прописе и однос према важећим одредбама. С друге стране, члан Комисије у Представничком дому Мира Пекић за „Глас“ каже да се може сматрати да постоји одређени „вакуум“, додајући да наметање одлука није добро и да би било далеко боље да је домаћа власт на вријеме усвојила буџет. 

- Додатни је проблем што се у правилима наводи „претходна“ година, а код нас је посљедњи буџет, на основу којег иде и ово привремено финансирање, из 2020. године - казала је Пекићева.

Сматра да све ово чему свједочимо додатно усложњава ситуацију.

-Пракса ће показати колико се ове одлуке могу спровести. Правници и сви други који се баве законима у Савјету министара мораће да виде да ли је могуће ово спровести, ако се посматрају одредбе о једној четвртини буџета, колико институције имају током привременог финансирања  -  нагласила је Пекићева.

Члан Главног одбора СДС-а Александра Пандуревић сматра да остаје споран став 5. члана 11, који дефинише правила за вријеме док траје привремено финансирање, а према којем расходи не могу бити већи од прихода.

- Одакле ћете дати новац? Расходи се, када нема буџета, равнају на основу претходне године и једнаки су приходима. Контрадикторност је јасна и не знам како неко може дати новац који не постоји. Једино Шмит који има високу плату и да из свог џепа посуди новац - закључила је.

Нова провјера код бирача заказана је за 2. октобар, а с обзиром на то да у законском року, након расписивања избора, Централна избора комисија није имала сав потребан новац, као ни у оквиру нацрта буџета који је прије неколико дана подржао Савјет министара, Шмит је посегнуо за бонским овлашћењима и наметнуо обавезу да износ од 12,52 милиона буде обезбијеђен.

Упркос наметнутим одлукама, у Предсједништву БиХ јуче је усвојен буџет за 2022. годину, тежак 1.073.600.000 марака, чиме су обезбијеђена средства за изборе те омогућено повећање плата запосленима на нивоу БиХ.

Српски члан Предсједништва Милорад Додик рекао је након сједнице да је Шмитов потез био непотребан те да је то био покушај уношења нереда у правни и финансијски систем БиХ.


Глас Српске