КАТАКЛИЗМА Страхујемо од поплава, а НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ долази с друге стране
Страхујемо од поплава, али региону у којем се налази и Српска већа опасност пријети од суша, па је питање да ли ће наши потомци запамтити зелена поља и бистре поточиће, којима се данас поносимо.
Температуре ће се наредних деценија у нашим крајевима повећавати у просјеку три степена годишње, а падавине смањивати и до 20 одсто на годину, показују климатски модели. Климатолози, хидролози и агрономи су поводом Свјетског дана борбе против суше и деградације земљишта упозорили да се морамо прилагодити и заштити земљиште од исушивања и пропадања.
Да је враг одавно однио шалу показују и статистике о временским приликама из посљедњих десет година. Како наводи декан бањалучког Природно-математичког фалултета, географ и климатолог Горан Трбић, током посљедње деценије готово све године су имале обиљежја екстремних временских прилика.
– Уз поплаве, екстремне хладноће и екстремно велики број дана с појавом града, ипак су најчешће биле екстремне врелине и суше, које су наше крајеве погодиле у чак 7 од посљедњих 10 година – каже Трбић.
И у годинама које слиједе, каже, климатски модели указују да ће суше погађати Српску чешће него поплаве, што ће бити карактеристика климе у цијелом региону југоисточне Европе. Неће на то утицати само екстремне љетње врућине.
– Осим повећања температуре, климатске промјене су условиле и сасвим другачији режим падавина. Иако се на нивоу године количине падавина нису значајније промијениле, начин њиховог излучивања је промијењен. Данас имамо све чешће пљускове, који могу потрајати неколико дана и изазвати поплаве. С друге стране, периоди без кише су много дужи и уз повећање температура доносе есктремне суше – каже професор Трбић.
Ово су промјене на које углавном не можемо утицати, али, како поручују стручњаци, добро прилагођавање на климатске промјене може у великој мјери смањити посљедице.
Ове прогнозе и упозорења су озбиљно схватили у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, па је наводњавање пољопривредних површина један је од приоритета овог министарства.
Кроз Пројекат развоја система за наводњавање ИДП већ годинама се ради на рехабилитацији и модернизацији постојећих те изградњи нових система за наводњавање. Вриједност пројекта је 24 милиона долара, од чега се из кредита Свјетске банке финансира око 20,4 милиона долара.
У Семберији је већ обезбијеђено наводњавање за више од 800 хектара земљишта у Новом Селу код Бијељине, на земљишту које користи Пољопривредно добро “Семберија“, те у Пелагићеву, гдје парцеле користи Пољопривредно добро “Напредак”.
– У току су пројекти на подручју Херцеговине, у Љубињу и Требињу, затим на подручју Црњелова код Бијељине, гдје се налази велики број произвођача поврћа. У плану су и пројекти наводњавања воћарског краја у Поткозарју и Лијевче пољу – каже портпарол Министарства пољопривреде Александар Мацановић.
Уз то, министарство суфинансира набавку опреме за наводњавање на приватним имањима, тако што пољопривредницима рефундира око 30 одсто трошкова за набавку ове опреме. Ове године одобрени су сви пристигли захтјеви пољопривредника.
Мада је наводњавање пољопривредних површина битно за опстанак пољопривреде у новим климатским условима, стручњаци су ипак сумњичави. Како је раније за Српскаинфо рекао професор бањалучког Природно-математичког факултета, географ хидролог Чедомир Црногорац, једино право рјешење била би изградња система канала за наводњавање и одводњавање, у које би се пуштала воду, када запријети поплава, како би се та иста вода користила за наводнајвање у вријеме суша. Такви су системи, међутим, изузетно скупи и захтјевни за изградњу.
Стратегија за очување земљишта
Очување пољопривредног, шумског и водног земљишта изузетно је битно за будућност Републике Српске, закључено је на стручној дебати која је одржана у Министарству пољопривреде РС.
О овој теми су разговарали представници три министарства у Влади РС, Републичког хидрометеоролошког завода, Пољопривредног института, те Пољопривредног и Шумарског факултета у Бањалуци. Закључено је да треба хитно усвојити стратегију за очување земљишта.
Шта чека наше унуке
Већ данас имамо жарка љета, али и много топлије зиме с доста мање снијега него прије неколико деценија, што неминовно доводи до исушивања земљишта. Ипак, за педесетак година клима ће бити још екстремнија, а климатске промјене ће донијети и проблеме са водним ресурсима, нарочито са питком водом, упозоравају стручњаци. Нашу дјеца и унуци, могли би се, дакле, суочити са екстремним сушама, а можда им пријети и жеђ.
– Према најекстремнијем климатском сценарију, до краја 2070. године на територији Републике Српске, односно БиХ, можемо очекивати повећање температуре и преко три степена годишње, а повећање просјечних љетњих темепература биће и веће. Исти климатски сценарији пројектује и смањење падавина и до више од 20 процената годишње. Евидентно је да ће такве промјене довести до много чешћих и интезивнијиих суша – упозорава професор Горан Трбић.
Поред суша, чекају нас и екстремне температуре, олује, са рушилачким вјетровима и градом, као и поплаве.
Српска инфо
Температуре ће се наредних деценија у нашим крајевима повећавати у просјеку три степена годишње, а падавине смањивати и до 20 одсто на годину, показују климатски модели. Климатолози, хидролози и агрономи су поводом Свјетског дана борбе против суше и деградације земљишта упозорили да се морамо прилагодити и заштити земљиште од исушивања и пропадања.
Да је враг одавно однио шалу показују и статистике о временским приликама из посљедњих десет година. Како наводи декан бањалучког Природно-математичког фалултета, географ и климатолог Горан Трбић, током посљедње деценије готово све године су имале обиљежја екстремних временских прилика.
– Уз поплаве, екстремне хладноће и екстремно велики број дана с појавом града, ипак су најчешће биле екстремне врелине и суше, које су наше крајеве погодиле у чак 7 од посљедњих 10 година – каже Трбић.
И у годинама које слиједе, каже, климатски модели указују да ће суше погађати Српску чешће него поплаве, што ће бити карактеристика климе у цијелом региону југоисточне Европе. Неће на то утицати само екстремне љетње врућине.
– Осим повећања температуре, климатске промјене су условиле и сасвим другачији режим падавина. Иако се на нивоу године количине падавина нису значајније промијениле, начин њиховог излучивања је промијењен. Данас имамо све чешће пљускове, који могу потрајати неколико дана и изазвати поплаве. С друге стране, периоди без кише су много дужи и уз повећање температура доносе есктремне суше – каже професор Трбић.
Ово су промјене на које углавном не можемо утицати, али, како поручују стручњаци, добро прилагођавање на климатске промјене може у великој мјери смањити посљедице.
Ове прогнозе и упозорења су озбиљно схватили у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, па је наводњавање пољопривредних површина један је од приоритета овог министарства.
Кроз Пројекат развоја система за наводњавање ИДП већ годинама се ради на рехабилитацији и модернизацији постојећих те изградњи нових система за наводњавање. Вриједност пројекта је 24 милиона долара, од чега се из кредита Свјетске банке финансира око 20,4 милиона долара.
У Семберији је већ обезбијеђено наводњавање за више од 800 хектара земљишта у Новом Селу код Бијељине, на земљишту које користи Пољопривредно добро “Семберија“, те у Пелагићеву, гдје парцеле користи Пољопривредно добро “Напредак”.
– У току су пројекти на подручју Херцеговине, у Љубињу и Требињу, затим на подручју Црњелова код Бијељине, гдје се налази велики број произвођача поврћа. У плану су и пројекти наводњавања воћарског краја у Поткозарју и Лијевче пољу – каже портпарол Министарства пољопривреде Александар Мацановић.
Уз то, министарство суфинансира набавку опреме за наводњавање на приватним имањима, тако што пољопривредницима рефундира око 30 одсто трошкова за набавку ове опреме. Ове године одобрени су сви пристигли захтјеви пољопривредника.
Мада је наводњавање пољопривредних површина битно за опстанак пољопривреде у новим климатским условима, стручњаци су ипак сумњичави. Како је раније за Српскаинфо рекао професор бањалучког Природно-математичког факултета, географ хидролог Чедомир Црногорац, једино право рјешење била би изградња система канала за наводњавање и одводњавање, у које би се пуштала воду, када запријети поплава, како би се та иста вода користила за наводнајвање у вријеме суша. Такви су системи, међутим, изузетно скупи и захтјевни за изградњу.
Стратегија за очување земљишта
Очување пољопривредног, шумског и водног земљишта изузетно је битно за будућност Републике Српске, закључено је на стручној дебати која је одржана у Министарству пољопривреде РС.
О овој теми су разговарали представници три министарства у Влади РС, Републичког хидрометеоролошког завода, Пољопривредног института, те Пољопривредног и Шумарског факултета у Бањалуци. Закључено је да треба хитно усвојити стратегију за очување земљишта.
Шта чека наше унуке
Већ данас имамо жарка љета, али и много топлије зиме с доста мање снијега него прије неколико деценија, што неминовно доводи до исушивања земљишта. Ипак, за педесетак година клима ће бити још екстремнија, а климатске промјене ће донијети и проблеме са водним ресурсима, нарочито са питком водом, упозоравају стручњаци. Нашу дјеца и унуци, могли би се, дакле, суочити са екстремним сушама, а можда им пријети и жеђ.
– Према најекстремнијем климатском сценарију, до краја 2070. године на територији Републике Српске, односно БиХ, можемо очекивати повећање температуре и преко три степена годишње, а повећање просјечних љетњих темепература биће и веће. Исти климатски сценарији пројектује и смањење падавина и до више од 20 процената годишње. Евидентно је да ће такве промјене довести до много чешћих и интезивнијиих суша – упозорава професор Горан Трбић.
Поред суша, чекају нас и екстремне температуре, олује, са рушилачким вјетровима и градом, као и поплаве.
Српска инфо
