БиХ ће, по свему судећи, дан расписивања избора дочекати са важећим правилима, а иако се очекивало да ће закон, посебно због међународне медијације протеклих мјесеци, бити измијењен, шансе да се то деси су већ и мање од минималних, сматрају саговорници “Гласа Српске”.

Ново поглавље приче о измјенама и допунама изборног законодавства, које задире и у Устав, отворено је званично у мају прошле године, када је почела са радом Интерресорна радна група у новом сазиву, састављена од чланова Савјета министара и представника свих странака и народа у Парламенту БиХ. То радно тијело није успјело да дође до заједничког приједлога. Спекулисало се и о састанку лидера, с циљем постизања договора, у Бриселу због снажног лобирања Хрватске, али до тога није дошло.

Са функционерима СДА и ХДЗ-а јуче нисмо успјели ступити у контакт. Представник СДП-а и члан Интерресорне радне групе за измјену изборног закона Саша Магазиновић,подсјећа за “Глас” да је идуће седмице, на дневном реду сједнице Представничког дома Парламента БиХ, пакет промјена који се односи на поштене и фер изборе.
- Владајуће странке само вербално то подржавају јер желе изборни систем склон компромитовању и то ће бити посљедња шанса пред изборе да нешто буде урађено на унапређењу процеса - сматра Магазиновић, за кога су, како је рекао, то најкрупнија питања, те да тренутно нема простора за промјену Устава у дијелу који је захтијеван према пресудама домаћих и страних судова.   

Општи избори би, према календару, требало да буду одржани 2. октобра, а у складу са тим, те према одредбама Изборног закона, ЦИК БиХ је обавезан да их распише 150 дана од дана одржавања, односно у првој седмици маја. У ЦИК-у су потврдили и да средства, која још немају јер није усвојен буџет на нивоу БиХ, морају бити обезбијеђена најкасније 15 дана по расписивању.

Политиколог из Источног Сарајева Филип Матић, сматра да је сада готово извјесно да неће доћи до промјене Изборног закона БиХ, што даље отвара бројна питања.
- Све посљедње рунде преговора су завршиле без конкретног договора и неких заједничких закључака. Можемо већ рећи да је касно, посебно ако се погледа однос ХДЗ-а и СДА - подсјетио је Матић за “Глас Српске”. Подвлачи да би већи проблеми могли да наступе након избора, односно да је све могуће - од бојкота до оспоравања избора, прије свега од стране ХДЗ-а и странака окупљених око Хрватског народног сабора.

Нови захтјев

ЦИК БиХ је послао, како су објавили федерални медији, захтјев Савјету министара за одобравање новца за одржавање избора у октобру. Тај захтјев би, према спекулацијама, требало да буде разматран на данашњој сједници Савјета, али на дневном реду, који је јуче објављен, те тачке није било. ЦИК-у за организацију избора треба 11,7 милиона КМ, а још није усвојен буџет заједничких институција за ову годину.


​Глас Српске