- БиХ не одустаје од намјере да докаже да Трговска гора није локација за одлагање радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, а домаћи стручњаци би требало да о плану активности које намјеравају спровести разговарају до краја седмице у Бањалуци.
​
Хрватска планира да отпад из “Кршка” одлаже и складишти на Трговској гори на територији општине Двор, која се налази на самој граници са БиХ, а започели су истраживачке радове на локацији бивше касарне “Черкезовац”, гдје је планиран будући центар за збрињавање отпада. Стручњаци из БиХ, а који су окупљени у Експертском тиму за праћење активности на Трговској гори, желе да и они дођу до података о саставу и карактеристикама земљишта. То је, како су раније истакли, са стране БиХ могуће јер је гледано очима струке ријеч о јединственом подручју, а резултати ће бити од велике важности ако Хрватска крене у израду студије о утицају на животну средину како би имали упориште у ставовима и аргументима.

Предсједавајући Експертског тима Емир Диздаревић сматра да је ситуација таква да Хрватска неће одустати од намјере да отпад одлаже на Трговској гори, те је с тога и већа жеља домаћих институција да ажурирају геолошке и друге карте подручја уз границу и дођу до података о карактеристикама и саставу земљишта.

- Састанак у Влади Републике Српске, односно ресору здравља, требало би да буде до краја седмице. Разговараћемо о корацима које морамо предузети са циљем отпочињања конкретних радова у сливу ријеке Уне на страни БиХ, од јавних набавки, па надаље. Сада нам је у фокусу да изађемо на терен и узмемо потребне узорке. Ако све буде ишло како треба, неки потези могли би бити повучени и ове године. Требамо убрзати - рекао је Диздаревић и додао да би овог мјесеца требало да се поново обрате колегама из Хрватске са циљем одласка на Черкезовац.

Тиму ће, према процјенама у наредне двије године, требати више од 1,1 милион марака за радове, јавне набавке и друге кораке које планирају да направе. Финансирање радова требало би да иде по принципу да трећину обезбиједи Република Српска, трећину ФБиХ и трећину заједнички ниво.

Начелник Новог Града Мирослав Дрљача, који је и члан Експертског тима, за “Глас” каже да је ова тема стално у фокусу, те подсјећа да је реаговала у неколико наврата и локална скупштина, уз јасан став грађана који траже да локација Трговске горе буде избрисана као дио пројекта одлагања и складиштења нуклеарног отпада.

БиХ би уз то до краја овог мјесеца, према најавама, требало да добије мапу правног пута са циљем заштите око 200.000 становника у сливу ријеке Уне, док је са посљедњег састанака представника свих нивоа власти у БиХ, који је одржан прошлог мјесеца, речено и да би Министарство иностраних послова БиХ дипломатским нотама требало са обавијести Хрватску како жели да ескперти из БиХ са хрватским колегама раде на испитивању тла Трговске горе.

Помоћ

Домаћи стручњаци су недавно поручили да им је потребна помоћ институција БиХ у борби против намјере Хрватске да на Трговској гори, свега 850 метара од границе, одлаже нуклеарни отпад. У свим припремљеним радовима истакнуто је да нису у довољној мјери поштовани критеријуми за избор, а против градње су и становници у Двору.

(Глас Српске)