- Као што се и очекивало, капитал Централне банке БиХ у јануару ове године пао је за додатних 48 милиона КМ, а у односу на крај 2020. године тај капитал је мањи за чак 171 милион.

Наиме,  на крају 2020. нето страна актива износила је 895,6 милиона КМ и за годину дана пала је на 772,7 милиона, колико је била на крају прошле године. У јануару је наставила пад, тако да закључно са 31. јануаром ове године нето страна актива Централне банке БиХ износи 724,6 милиона.

Према мишљењу стручњака, капитал Централне банке БиХ, с обзиром на инфлацију, наставиће падати, а ако се обистине најаве о повећању каматних стопа, што је на одређени начин и логичан слијед догађаја како би се обуздала управо инфлација, садашњи капитал Централне банке БиХ до краја године могао би бити преполовљен.

"Оквир на којем почива управљање девизним резервама треба прилагодити потребама домаћег економског система. Фрагметација монетарне и фискалне политике води канибализацији домаће економије. У јавности се ствара утисак да се лоше управља девизним резервама, а то није тачно. Управља се врхунски, али је оквир застарио и не одговара данашњем времену нити будућности", рекао је економиста Саша Стевановић.

Он наглашава да је постулат да је највећи дио девизних резерви изван граница Босне и Херцеговине, што је јако ризично, јер поставља се питање шта нам вриједи новац који је изван нашег домашаја, али да треба имати и у виду сва ограничења домаћих и институционалних капацитета БиХ.

"Слијед догађаја ће нам указати још једном да је промјене потребно радити када је добро, ово тренутно су изнуђени потези с мањим бројем алтернатива. Ми смо сада у фази да се смањује штета и немамо механизама заштите од турбулентних времена. Тренутно имамо врућу воду љети, а хладну зими, а треба нам обрнут механизам", нагласио је Стевановић.

Тренутно, осим инфлације, највећу "пријетњу" по капитал ЦБ БиХ представља евентуално повећање каматних стопа. На посљедњем састанку одбора Федералних резерви каматна стопа задржана је на истом нивоу, међутим на новом састанку, који је договорен за март, готово је извјесно да ће доћи до њеног повећања и то за најмање 0,25 одсто, с тим да су предвиђања да ће на крају ове године, према процјенама стручњака, референтна каматна стопа у САД износити између 1,25 до чак 1,75 одсто.  Раст ових каматних стопа на овај ниво сасвим сигурно преполовиће нето страну активу коју има Централна банка БиХ.

У Централној банци кажу да БиХ нема директан утицај на кретање тржишних каматних стопа, као и на инфлацију, те да може само прилагођавањем свог портфолија утицати на ефекте промјене тржишних каматних стопа.

"То и радимо свакодневно у складу са Законом о ЦБ БиХ и подзаконским актима за инвестирање донесеним од стране Управног вијећа. ЦБ БиХ континуирано предузима мјере прилагођавања портфолија, све у циљу очувања вриједности нето девизних резерви, односно монетарне стабилности валутног одбора", рекли су нам у ЦБ БиХ.

Оно што је занимљиво јесте да је "новац који нестаје", односно нето страну активу, недавно затражио Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, који је тражио да се тај новац активира у ентитетима, међутим тај његов приједлог у старту су одбили бошњачки политичари и поред чињенице да би до краја, због свјетских кретања на која БиХ не може утицати, могло "нестати" још најмање 300 милиона КМ.

"У оквиру ентитета треба осмислити економске политике. У ЦБ БиХ постоји озбиљна резерва која говори о томе да тамо има 400 милиона евра више него што имамо емисију. То треба искористити хитно да се формирају робне резерве", предложио је недавно Додик, што је одбијено у старту, с тим да БиХ више нема тих 400 милиона евра него тачно 724,6 милиона КМ.

Додик је и јуче рекао да је Централна банка још један од проблема БиХ, а да њена данашња управа није у складу са законом те да је Дејтонским споразумом предвиђено да то буде заједничка банка Републике Српске и ФБиХ и да Централна банка БиХ једног дана може бити дио кривичне и друге одгворности.

"У том погледу покушавам да дође до стабилизације и нормализације. Видјећемо. Банке које држе средства изнад обавезне резерве која је прописана уплаћују негативну камату на држање. То утиче на трошкове и ту можда треба тражити неку врсту побољшања", рекао је Додик.

(Независне)