- Важећим изборним правилима прецизиран је дан када бирачи у БиХ бирају представнике на свим нивоима власти, а сваки излазак из тих оквира представља политичку акробацију и ново рушење закона, сматрају саговорници “Гласа Српске”.

Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ расписује изборе најмање 150 дана прије одржавања истих, а правило је да су избори прве недјеље у октобру, осим ако тог дана није вјерски празник једног од конститутивних народа. У таквој ситуацији, ЦИК заказује изборе за прву наредну недјељу. Међутим, до одступања од правила већ је дошло 2020. године када су локални избори помјерени чак за 15. новембар, а у ЦИК-у су одлуку правдали недостатком новца јер није био усвојен буџет институција БиХ.

Та опција поново је одјекнула у јавности након новог покушаја политичких лидера из ФБиХ да договоре измјене и допуне Изборног закона БиХ како би биле испоштоване пресуде домаћих и страних судова и тако из закона била избрисана утврђена дискриминација према грађанима који не припадају ниједном од три конститутивна народа. Став појединаца јесте да није искључено да би, ако би политичари у БиХ приближили политичке ставове, изборни дан био помјерен у новембар или чак у децембар, као што је био случај када су након 12 година одржани избори у Мостару.

Предсједник ЦИК-а Жељко Бакалар у петак није одговарао на телефонске позиве, а његов колега из Комисије Суад Арнаутовић је за федералне медије подвукао да је прва недјеља у октобру резервисана за изборе. Ове године то је 2. октобар и тада, како је рекао, није ниједан празник.

- Расписаћемо изборе отприлике 3. или 4. маја, а они могу бити одгођени у ситуацији ако нам ускрате буџет - рекао је Арнаутовић.

Шефица посланичког Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ и члан Интерресорне радне групе за измјену Изборног закона Сњежана Новаковић-Бурсаћ за “Глас” истиче да је ту политичку акробацију с другим датумом садашњи састав ЦИК-а БиХ већ испробао на посљедњим локалним изборима.

- Од овако нелегалног састава те изборне комисије могуће је све очекивати, иако тренутно закон не предвиђа такву могућност. С обзиром да је такву најаву објелоданио Бакир Изетбеговић, може се све десити. Да ЦИК поново политички послуша, иако то није у складу са законом, али свјесни смо да ће они увијек тражити оправдање да би извршили политичку одлуку - сматра Новаковић Бурсаћ. 

Представници хрватског народа у БиХ, окупљени око ХДЗ-а, у посљедње вријеме, посебно након састанака о измјени Изборног закона на којима није дошло до договора, наводе да избори не могу бити валидни према старим правилима, а лидер ДФ-а Жељко Комшић изјавио је у петак да избори морају бити у октобру, те да је за одгађање избора онај ко се боји народа.

Један од оних који је дан раније пред нову рунду преговора поменуо да би избори могли да буду помјерени јесте лидер СДА Бакир Изетбеговић, док је први човјек СББ-а Фахрудин Радончић, коментаришући ту могућност, оцијенио да свака опција која ће довести до рјешења, мјесец или два, плус или минус, за њега прихватљива. Предсједник СДП-а БиХ Нермин Никшић поновио је ставове да, упркос кризи и непостојању договора, постоји тренутни закон због чега одржавање избора не може доћи у питање.

Први човјек Стратешког одбора “Коалиције под лупом” и предсједник Форума грађана Тузла, Вехид Шехић за “Глас” каже да је закон јасан и да се зна када су избори. Домаћим лидерима је поручио да се уозбиље, покажу политичку вољу и одговорност, те указао да ни новац не може бити изговор, јер је јасно да се у БиХ новац троши за свашта. Нови разговори о измјени Изборног закона најављени су за овај викенд, али само унутар бошњачког политичког блока.

Правила

Изборни закон БиХ предвиђа само да је могуће донијети одлуку о одгађању избора на одређеном бирачком мјесту или у изборној јединици, а за њом се посеже на основу чињеница које указују да изборе није могуће спровести у складу с одредбама закона. Уз то се, између осталог, одгођени избори у правилу спроводе у року од седам дана, а најкасније 30 од дана одређеног за гласање на редовним изборима.
 
(Глас Српске)