- У периоду пандемије вируса корона у БиХ здравствени системи су били поремећени у смислу да су прегледи у амбулантама, као и хладни оперативни програми одгађани, а велики број медицинара је прераспоређен на ковид одјељења, али, како наводе медицински стручњаци, све ургенције су правовремено збрињаване.
​
Да ово није ситуација само у БиХ, потврђују резултати анализе коју је спровела Свјетска здравствена организација (СЗО), у којој се наводи да су поремећаји у основним здравственим услугама забиљежени у 92 одсто од 129 земаља свијета.

Како је за "Независне новине" навео Ненад Стевандић, замјеник генералног директора Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС, било је одгађања амбулантних прегледа, а у једном периоду био је прекинут хладни опративни ланац.

"Тамо гдје се ради о бенигним промјенама и нечему што не угрожава живот пацијента нити квалитет живота, одгађане су операције", рекао је Стевандић, додајући  да оно што је остало непромијењено су збрињавања ургентних стања.

"Сва ургентна стања, све трауме, тумори, срчани и мождани удари су третирани као и прије пандемије, збрињавани су одмах", казао је Стевандић, додајући да је све друго, као и у читавом свијету, имало свој поремећај смањивањем броја кревета за пацијенте који се лијече од неких других болести које нису захтијевале строго болничко лијечење.

"Број особља које је радило на тим одјелима је прерасподијељен. Ми смо у једном моменту на ковид одјељењима имали 608 пацијената када је у РС било 1.270 хоспитализованих пацијената. Данас, када имамо много већи број заражавања, држимо се на око 750 пацијената у цијелој Српској", навео је Стевандић.  Додао је да су у тренутку највећег пика заразе у УКЦ РС, од 1.000 парцијалних кревета, двије трећине заузимали пацијенти на лијечењу од ковида-19, због чега су се медицински радници морали прераспоредити на ковид одјељења. 

Еднан Дрљевић, инфектолог из Опште болнице "Абдулах Накаш" Сарајево, казао је да су прерасподјела медицинара у периоду пандемије и привремено затварање појединих болница утицали на то да пацијенти с нековид болестима долазе запуштени, онда када је лијечење продужено, скупо, а понекад и када је немогуће.

"Сви други програми осим збрињавања ковид пацијената су по наредби влада били сведени на минимум и само за малигне болести и за акутне хируршке интервенције", рекао је Дрљевић за "Независне новине".  Истакао је да је то сигурно довело и до тога да се малигне, али и неке друге болести не откривају на вријеме.

"На примјер, шећерне болести, високи тлак, мождани удари се нису откривали на вријеме, те пацијенти долазе љекару када је болест тешко или немогуће излијечити, а свако лијечење запуштених случајева је дуготрајније и скупље", навео је Дрљевић. Додао је да су и љекари породичне медицине били прераспоређени у домовима здравља, те да због тога нису могли да обављају своје стандардне услуге, већ су радили у ковид амбулантама.

"Све од породичне медицине до терцијарног нивоа здравствене заштите, нековид пацијенти нису имали готово никакве конекције с докторима, а неке болести, као што су психијатријске, чак су рјешаване телефоном", рекао је Дрљевић.
Да је период пандемије довео до промјене рада у домовима здравља, за "Независне новине" је потврдио Младен Шукало, специјалиста породичне медицине Дома здравља Бањалука.

"Повећан број заражених је изискивао повећан ангажман здравствених радника на акутном збрињавају особа које су имале симптоме ковид инфекције. Због тога смо адаптирали просторе и опрему, али и одређени број кадра који је пружао те услуге", рекао је Шукало, додајући да је то редуковало укупне људске ресурсе, што је смањивало број услуга за друге хроничне болести и стања.

"Мањи број грађана је долазио у амбуланте из разлога да би избјегли контакте с другим људима и смањили могућност заражавања, а исто тако и што су људски капацитети били преусмјерени на збрињавање ковид пацијената", казао је Шукало.
 
(Независне)