ЗБОГ НУКЛЕАРНОГ ОТПАДА НА ТРГОВСКОЈ ГОРИ ПРИЈЕТИ ЕГЗОДУС СТАНОВНИШТВА
- Одлагање радиоактивног и нуклеарног отпада у близини границе БиХ с Хрватском, на локацији Трговска гора, у хрватској општини Двор, изазвало би низ проблема, укључујући и могући нови талас одласка становништва.
Наводи се то у Извјештају о стању радијацијске и нуклеарне сигурности у БиХ, који је урадила Државна регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ, а у којем је тематизован и случај "Трговска гора", закључно до новембра 2021.
У овом извјештају наведен је низ потенцијалних опасности уколико спорни отпад буде складиштен на Трговској гори.
"Када је у питању процјена евентуалног утицаја који би изградња таквог објекта и одлагања радиоактивног отпада у њему могла имати на становништво и околину у БиХ, Агенција сматра да би то проузрочило бројне проблеме", истиче се у извјештају.
Изградња таквог постројења на граници са БиХ, додаје се, ствара посебну забринутост усљед недавних земљотреса у околини Петриње и Глине.
Упоредили су те земљотресе са земљотресом у Бањалуци 1969. године од 6,6 степени по Рихтеровој скали.
Нагласили су да је петрињски најјачи земљотрес забиљежен 2020. године био један од најјачих у Хрватској са 6,4 степена по Рихтеровој скали.
"Могући ризик од инцидената и акцидената који би могли настати усљед земљотреса, помјерања тла, поплава, пожара и евентуалног испуштања радионуклида у околину стварају посебну забринутост код становништва БиХ, а посебно оног уз доњи ток ријеке Уне", наведено је у извјештају.
Такође , како су истакли, поред ових опасности, одређене студије које је радила експертска група из БиХ и анализе које припрема експертски тим указују да је овај простор, односно предложена локација, веома дискутабилна у смислу задовољавања свих међународно прописаних стандарда из ове области за изградњу оваквог објекта који се сврстава у нуклеарно постројење.
Хрватска , додаје се, мора доказати да ће евентуално изградити објект на овом простору у којем ће чување радиоактивног отпада бити безопасно са гледишта тектонских помјерања тла.
"Улаз у објекат евентуалног одлагалишта радиоактивног отпада на макролокацији Трговска гора налази се на само 950 метара од ријеке Уне, а локација на којој се намјерава правити ново складиште за радиоактивни отпад је само 2.800 м од граничне ријеке Уне и водозахвата уз општину Нови Град и у непосредној близини ушћа ријеке Сане у Уну. На тај начин обезвриједио би се цијели простор", истиче се у извјештају.
Посебно , како истичу, обесхрабрује чињеница да је Хрватска од почетка процеса одабира ове локације тек у јуну 2021. године званично комуницирала са експертским тимом БиХ преко Фонда за разградњу Нуклеарне електране Кршко.
Додаје се да комуницирање око овог питања са јавношћу како у Хрватској, тако и с јавношћу у БиХ, не показује потребну зрелост и не води ове активности на начин да одговори на важна питања које поставља и стручна и друга заинтересирана јавност.
"Ове чињенице додатно појачавају бојазан становништва за будућност живота у овом крају, а у исто вријеме су обесхрабрујуће и за повратак прогнаног становништва, и као индиректне посљедице са самом најавом намјере негативно утичу на овдашње инвестиције и долазак страних инвестиција. Такође , нарушавају се већ развијене привредне гране као што су туризам и пољопривреда", истиче се у извјештају.
Марио Црнковић, предсједник Удружења"Греен теам" Нови Град, наводи да извјештај суштински сумира основу проблематике случаја"Трговска гора", али, како напомиње, важно је између осталог подсјетити двије ствари.
"Хрватска је потрошила електричну енергију чијом производњом је настао проблематични радиоактивни отпад, тако да практично имамо случај да је Хрватска користила бенефите електричне енергије, а ризике и посљедице кориштења оваквих извора пребацује Босни и Херцеговини. Уз то, када додамо да грађани и БиХ као држава не желе својевољно да прихвате ризике које носе радиоактивни материјали уз ријеку Уну, долазимо да апсурда гдје се струка, етика и пракса омаловажавају зарад политичких одлука у Хрватској", каже Црнковић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, овакав чин је дословно отварање Пандорине кутије.
"Уколико би радиоактивни и други опасни отпади завршили на Трговској гори, значило би то још интензивнији егзодус становништва с ових подручја. Надам се да ће превладати разум, јер су на коцку стављени животи будућих генерација, како на нашем подручју, тако и шире", рекао је Црнковић.
(Независне)
Наводи се то у Извјештају о стању радијацијске и нуклеарне сигурности у БиХ, који је урадила Државна регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ, а у којем је тематизован и случај "Трговска гора", закључно до новембра 2021.
У овом извјештају наведен је низ потенцијалних опасности уколико спорни отпад буде складиштен на Трговској гори.
"Када је у питању процјена евентуалног утицаја који би изградња таквог објекта и одлагања радиоактивног отпада у њему могла имати на становништво и околину у БиХ, Агенција сматра да би то проузрочило бројне проблеме", истиче се у извјештају.
Изградња таквог постројења на граници са БиХ, додаје се, ствара посебну забринутост усљед недавних земљотреса у околини Петриње и Глине.
Упоредили су те земљотресе са земљотресом у Бањалуци 1969. године од 6,6 степени по Рихтеровој скали.
Нагласили су да је петрињски најјачи земљотрес забиљежен 2020. године био један од најјачих у Хрватској са 6,4 степена по Рихтеровој скали.
"Могући ризик од инцидената и акцидената који би могли настати усљед земљотреса, помјерања тла, поплава, пожара и евентуалног испуштања радионуклида у околину стварају посебну забринутост код становништва БиХ, а посебно оног уз доњи ток ријеке Уне", наведено је у извјештају.
Такође , како су истакли, поред ових опасности, одређене студије које је радила експертска група из БиХ и анализе које припрема експертски тим указују да је овај простор, односно предложена локација, веома дискутабилна у смислу задовољавања свих међународно прописаних стандарда из ове области за изградњу оваквог објекта који се сврстава у нуклеарно постројење.
Хрватска , додаје се, мора доказати да ће евентуално изградити објект на овом простору у којем ће чување радиоактивног отпада бити безопасно са гледишта тектонских помјерања тла.
"Улаз у објекат евентуалног одлагалишта радиоактивног отпада на макролокацији Трговска гора налази се на само 950 метара од ријеке Уне, а локација на којој се намјерава правити ново складиште за радиоактивни отпад је само 2.800 м од граничне ријеке Уне и водозахвата уз општину Нови Град и у непосредној близини ушћа ријеке Сане у Уну. На тај начин обезвриједио би се цијели простор", истиче се у извјештају.
Посебно , како истичу, обесхрабрује чињеница да је Хрватска од почетка процеса одабира ове локације тек у јуну 2021. године званично комуницирала са експертским тимом БиХ преко Фонда за разградњу Нуклеарне електране Кршко.
Додаје се да комуницирање око овог питања са јавношћу како у Хрватској, тако и с јавношћу у БиХ, не показује потребну зрелост и не води ове активности на начин да одговори на важна питања које поставља и стручна и друга заинтересирана јавност.
"Ове чињенице додатно појачавају бојазан становништва за будућност живота у овом крају, а у исто вријеме су обесхрабрујуће и за повратак прогнаног становништва, и као индиректне посљедице са самом најавом намјере негативно утичу на овдашње инвестиције и долазак страних инвестиција. Такође , нарушавају се већ развијене привредне гране као што су туризам и пољопривреда", истиче се у извјештају.
Марио Црнковић, предсједник Удружења"Греен теам" Нови Град, наводи да извјештај суштински сумира основу проблематике случаја"Трговска гора", али, како напомиње, важно је између осталог подсјетити двије ствари.
"Хрватска је потрошила електричну енергију чијом производњом је настао проблематични радиоактивни отпад, тако да практично имамо случај да је Хрватска користила бенефите електричне енергије, а ризике и посљедице кориштења оваквих извора пребацује Босни и Херцеговини. Уз то, када додамо да грађани и БиХ као држава не желе својевољно да прихвате ризике које носе радиоактивни материјали уз ријеку Уну, долазимо да апсурда гдје се струка, етика и пракса омаловажавају зарад политичких одлука у Хрватској", каже Црнковић за "Независне новине".
Према његовим ријечима, овакав чин је дословно отварање Пандорине кутије.
"Уколико би радиоактивни и други опасни отпади завршили на Трговској гори, значило би то још интензивнији егзодус становништва с ових подручја. Надам се да ће превладати разум, јер су на коцку стављени животи будућих генерација, како на нашем подручју, тако и шире", рекао је Црнковић.
(Независне)
