РУПЕ У ЗАКОНУ “ГАСЕ” ЗВИЖДАЧЕ
- БиХ не успијева да оствари напредак у борби против корупције и заузме бољу позицију на свјетским листама, а додатни проблем представљају и мањкавости у законима који треба да заштите оне који се усуде да њу пријаве.
Агенција за борбу против корупције БиХ објелоданила је анализу у којој су побројани недостаци у домаћим законима који се тичу заштите особа које пријављују корупцију. Ријеч је о одломку из шире публикације о стању на западном Балкану и у Молдавији, а публикацију је издала Регионална антикорупцијска иницијатива, уз помоћ ЕУ, с циљем унапређења политика и културе пријављивања корупције од стране звиждача на тим подручјима.
Циљ анализе је, како је наведено, помоћ надлежнима који желе да поправе законске оквире и ускладе их са директивама ЕУ. Под лупом су се нашла три закона о заштити звиждача - онај који се односи на лица која пријављују корупцију у институцијама БиХ, у Републици Српској и Брчко дистрикту, а у ФБиХ таквог законског рјешења још нема.
Општи став је да постојећи закони, у неколико сегмената, нису усклађени са европским директивама те да су и недоречени у појединим одредбама.
- Чак и када су у питању особе на које се односи, а које раде на нивоу БиХ, постоје значајне рупе у закону. Закон не штити експлицитно оне који помогну пријавитељу да поднесе пријаву, нити оне који су с њим повезани, а често је потребан тимски напор за одговорно пријављивање корупције, уз вјеродостојне доказе. Ако се заштита пружа само особи која на крају поднесе пријаву, кључни извори подршке ће пресушити. Надаље, сви за које се сумња да су пријавитељи корупције биће изолирани на свом радном мјесту. Ако се заштита не обезбиједи за цијели тим, доћи ће до озбиљног ефекта обесхрабривања, пада квалитета пријава и додатне одмазде - пише у анализи.
Став је и да закон не штити увјерљиво ни пријављивања која нису повезана са корупцијом него са расипањем, злоупотребом овлашћења, као и лошим управљањем, а требало би и дефинисати да особа која пријављује корупцију ужива заштиту и у случају погрешне пријаве која је, наводе, била заснована на оправданом разлогу за вјеровање да је пријава истинита.
- Агенција за борбу против корупције 30 дана треба да одлучи о додјели статуса особе која пријављује корупцију. Нажалост, смјернице ту завршавају. Закон не објашњава процес, процедуре, правила за истраживање пријаве наводне повреде. Не постоје успостављени екстерни канали за подношење пријаве. Нити постоји једна општа агенција која је овлашћена да прима и истражује пријаве - истакнуто је у документу, уз нагласак да не постоји ни обавеза да се истрага оконча у року од три до шест мјесеци, како захтијева Директива ЕУ.
Замјерки има и на републички Закон који датира из 2017. Оцијењено је да је дјеломично усклађен са стандардима, али има и мана. Једна исправка би, према оцијени истраживача, требало да иде у правцу заштите особа које су изложене одмазди због перцепције да се спремају да пријаве корупцију, пријавитељ би требало да има право да учествује у истрази, а резултати би требало да буду дио службеног записника. Проблема има и у прописима у дистрикту јер, између осталог, закон позива на транспарентност резултата, али не садржи појединости о којим подацима би се требало извјештавати.
Предсједница Удружења “Међународни центар за промоцију људских права” Александра Вуковић за “Глас” каже да има и простора и потребе за анализирање постојећих прописа, јер се показало на примјерима да у неким случајевима оно што је написано само постоји као формалност на папиру, а пракса је сасвим другачија.
Стратегије
БиХ, како је потврђено “Гласу Српске”, има и других проблема које дуже већ блокирају напредак. Осим стандардног недостатка воље на свим странама, на шта многи упозоравају, још нема ни нових стратешких смјерница које су потребне за ефикаснију борбу против корупције, а досадашњима је истекао рок трајања. Стратегије и пратећи акциони планови су истекли на готово свим нивоима власти, осим у Српској, у којој документи важе до 2022.
(Глас Српске)
Агенција за борбу против корупције БиХ објелоданила је анализу у којој су побројани недостаци у домаћим законима који се тичу заштите особа које пријављују корупцију. Ријеч је о одломку из шире публикације о стању на западном Балкану и у Молдавији, а публикацију је издала Регионална антикорупцијска иницијатива, уз помоћ ЕУ, с циљем унапређења политика и културе пријављивања корупције од стране звиждача на тим подручјима.
Циљ анализе је, како је наведено, помоћ надлежнима који желе да поправе законске оквире и ускладе их са директивама ЕУ. Под лупом су се нашла три закона о заштити звиждача - онај који се односи на лица која пријављују корупцију у институцијама БиХ, у Републици Српској и Брчко дистрикту, а у ФБиХ таквог законског рјешења још нема.
Општи став је да постојећи закони, у неколико сегмената, нису усклађени са европским директивама те да су и недоречени у појединим одредбама.
- Чак и када су у питању особе на које се односи, а које раде на нивоу БиХ, постоје значајне рупе у закону. Закон не штити експлицитно оне који помогну пријавитељу да поднесе пријаву, нити оне који су с њим повезани, а често је потребан тимски напор за одговорно пријављивање корупције, уз вјеродостојне доказе. Ако се заштита пружа само особи која на крају поднесе пријаву, кључни извори подршке ће пресушити. Надаље, сви за које се сумња да су пријавитељи корупције биће изолирани на свом радном мјесту. Ако се заштита не обезбиједи за цијели тим, доћи ће до озбиљног ефекта обесхрабривања, пада квалитета пријава и додатне одмазде - пише у анализи.
Став је и да закон не штити увјерљиво ни пријављивања која нису повезана са корупцијом него са расипањем, злоупотребом овлашћења, као и лошим управљањем, а требало би и дефинисати да особа која пријављује корупцију ужива заштиту и у случају погрешне пријаве која је, наводе, била заснована на оправданом разлогу за вјеровање да је пријава истинита.
- Агенција за борбу против корупције 30 дана треба да одлучи о додјели статуса особе која пријављује корупцију. Нажалост, смјернице ту завршавају. Закон не објашњава процес, процедуре, правила за истраживање пријаве наводне повреде. Не постоје успостављени екстерни канали за подношење пријаве. Нити постоји једна општа агенција која је овлашћена да прима и истражује пријаве - истакнуто је у документу, уз нагласак да не постоји ни обавеза да се истрага оконча у року од три до шест мјесеци, како захтијева Директива ЕУ.
Замјерки има и на републички Закон који датира из 2017. Оцијењено је да је дјеломично усклађен са стандардима, али има и мана. Једна исправка би, према оцијени истраживача, требало да иде у правцу заштите особа које су изложене одмазди због перцепције да се спремају да пријаве корупцију, пријавитељ би требало да има право да учествује у истрази, а резултати би требало да буду дио службеног записника. Проблема има и у прописима у дистрикту јер, између осталог, закон позива на транспарентност резултата, али не садржи појединости о којим подацима би се требало извјештавати.
Предсједница Удружења “Међународни центар за промоцију људских права” Александра Вуковић за “Глас” каже да има и простора и потребе за анализирање постојећих прописа, јер се показало на примјерима да у неким случајевима оно што је написано само постоји као формалност на папиру, а пракса је сасвим другачија.
Стратегије
БиХ, како је потврђено “Гласу Српске”, има и других проблема које дуже већ блокирају напредак. Осим стандардног недостатка воље на свим странама, на шта многи упозоравају, још нема ни нових стратешких смјерница које су потребне за ефикаснију борбу против корупције, а досадашњима је истекао рок трајања. Стратегије и пратећи акциони планови су истекли на готово свим нивоима власти, осим у Српској, у којој документи важе до 2022.
(Глас Српске)
