БЕОГРАД - Након предстојећих избора за Европски парламент, који почињу данас, биће јасније гдје ће се на листи приоритета Брисела наћи проширење ЕУ, прије свега на Западни Балкан, а учесници конференције "Европа пред избором" истичу да Србија, без обзира на будућу стратегију ЕУ, треба да настави реформе.

Избори би требало да дају одговор у ком правцу ће се реформисати ЕУ, гдје ће у тој шеми бити Западни Балкан и да ли слиједи наставак придруживања, пауза или чак преиспитивање те политике и евентуално удаљавање региона.

Европски парламент нема велика овлашћења у процесу проширења, али је чињеница да нови сазив чека усвајање новог Инструмента претприступне помоћи за период 2021-2027. а потом и резолуцију која се односи на извјештај ЕК о Србији.

Истраживања јавног мњења показују да ће два водећа блока, народних партија и партија социјалдемократске орјентације, доживјети благи пад, док ће партије евроскептичне орјентације повећати свој удио посланика можда и на једну трећину укупног броја.

И иако ће, према досадашњим анкетама, у наредном сазиву бити више оних који се противе проширењу Уније, тај глас не би требало да учини споријим процес проширења, а бивши амбасадор Србије при ЕУ Душко Лопандић каже да Србија не треба да подвлачи црту, већ да настави реформе и усклади њихову брзину и динамику са процесима унутар ЕУ.

Подсјећа да ће након изласка Велике Британије из ЕУ у ЕП остати упражњено 71 мјесто, од којих је 47 остало неподељено због будућих проширења, те додаје да, кад је ријеч о проширењу, не треба гледати с песимизмом на сваки негативан сигнал из земаља ЕУ.

Лопандић каже да кампања за европске изборе оставља утисак преломног момента у Европи јер је данас дебата много шира и значајнија.

"Талас популизма и критика које прате ових десетак година кризе донио је једну позитивну страну, јер техничке и локалне теме више нису најважније, већ питања да ли и како ће ЕУ опстати, у ком облику, да ли треба да се смање надлежности и слично", рекао је Лопандић.

Иван Вејвода из Центра за демократију увјерен је да долази крај двопартијском консензусу унутар Европског парламента, јер ће први пут странке напредњака и социјалиста имати испод 50 одсто укупног броја посланика и додаје да ће доћи до јачања снага које су екстремније орјентације, било десне или лијеве.

Оцијенио је и да мејнстрим партије, које ће изгубити одређени број посланика, желе да задрже своју превласт тако што своје аргументе усмјеравају ка екстремнијим орјентацијама, па тако народњаци инсистирају на спријечавању миграција, док социјалисти све гласније говоре о климатским промјенама.

Члан Сената Француске Жан-Ив Леконт говорио је о кампањи у Француској, наводећи да је главно питање да ли ће изборе добити Марин ле Пен или Емануел Макрон .   

"Главна дебата се практично одвија између њих. За вријеме кампање у Француској уопште није било ријечи о правој проблематици и правим изазовима", истакао је Леконт.

Он је рекао и да љевица у Француској неће направити лош резултат, али да је толико подијељена да неће добити велики број посланика, те истиче да Европа и њени грађани треба да се врате на темеље ЕУ, боре за демократизацију и одбију да буду талац између оних који хоће Европу нација и Европу националиста.

Тањуг/Независне новине