Сви ми који живимо на овим подручјима дијелимо заједничко добро од највеће животне важности по наш биолошки опстанак а то је ВОДА. То је ријека Дрина која се у свом доњем току разлива у богати барски еко систем, то је и ријека која нас награђује својим подземним токовима здраве и питке воде. Подручје Града Бијељина лежи на огромним подземним базенима природне, живе и здраве воде која нам даје живот на овим просторима и омогућава несметани развој. Тако је у Семберији са лијеве обале Дрине али исто тако је и на десној обали у Подрињу, Мачви, Срему и даље низ ток Дрине до Саве па и до Дунава.

Дрина је прекогранична ријека која нас спаја али и која нас раздваја. Током година и заједничке историје, ријека Дрина се неколико пута изливала из свог корита а задњи пут током великих поплава из 2014. године. Тада се налазило токсично јаловише у Крупњу чија је брана напукла и пропустила отровни муљ пун тешких метала и киселина, прво у ријеку Јадар а потом у Дрину. То је била велика опасност изазвана подивљалим водама која и до данас није рјешена, да у случају нових великих поплава, не дође поново до изливања.

Данас нам поново пријети нова ОПАСНОСТ, овог пута са несагледивим посљедицама. Рударска компанија Рио Тинто, која планира ископавање на обали Дрине, је препозната као компанија која не поштује еколошке стандарде, која користи изузетно прљаву технологију прераде руде, која је изазвала неколико еколошких катастрофа у последњих 30 година широм свијета. Амерички Центар за биолошку разноликост (Центер фор Биологицал Диверситy), објавио је мапе пројеката Рио Тинта и еколошке посљедице истих, укључујући велику еколошку катастрофу у Папуа Новој Гвинеји која је довела до побуне мјештана и грађанског рата, уништавање културног наслеђа Абориџина старо 46.000 година у Аустралији, и загађивање ријека у Индонезији које су угрозиле живот околног становништва. Технологија за прераду литијума подразумијева коришћење изузетно токсичних материјала, прије свега коришћење сумпорне киселине која се загрева до 250 степени. Према процјенама стручњака то би довело до уништавања шуме, ријеке, биљног и животињског свијета у пречнику од 50 километара око рудника, а посљедице би се осјетиле у пречнику од 200 километара од рудника. Док је за потпуни опоравак земље након престанка рада рудника потребно преко 500 година.

Данас ми вама упућујемо Писмо подршке у вашој борби против ''пројекта Јадар'' и рудника литијума а сутра ћете ви нама исто тако упућивати писма подршке у нашој борби за Озрен, за Мајевицу и за сва она подручја изузетне природне љепоте којима пријети загађење.
Због свих ових сазнања, ми као еколошки грађански активисти/киње, као појединци/ке, као представници/це Удружења грађана и Невладиних организација, Неформалних група грађана и свих оних који се боре за здраву природу и за одрживи развој региона, пружамо пуну подршку Савезу еколошких организација Србије и свим другим грађанским активистима/кињама који се боре да се заустави загађење воде, земље и ваздуха настало рударењем литијума прљавим технологијама.

ПИСМО ПОДРШКЕ ПОТПИСУЈУ:
Еколошко удружење Еко Пут Бијељина,
Еколошко удружење Ада, Бијељина,
Удружење грађана ПЕЗ Ренесанса, Бијељина,
Еко Готуша, Фојница
МЗ Крушчица, Крушчица,
Храбре жене Крушчице, Крушчица,
Сабина Сабиц, АРТ ЛАБ
Сејфудин Хоџић, Зворник
Удружење грађана ‘’За Дољанку’’
Удружење грађана ‘’Бјелава’’, Фоча
РеСТАРТ БиХ, Сарајево