- Иако је 2021. на европској сцени била пуна турбуленција, ништа мање изазовна од протекле године неће бити ни 2022.
​
Почетком године, ротирајуће предсједништво Савјета ЕУ-а од Словеније преузима Француска. Усред предсједавања Савјетом ЕУ, Француску чекају предсједнички и парламентарни избори. Предсједник Емануел Макрон представио је 9. децембра у Паризу приоритете француског предсједања, међу којима као први циљ навео "прелаз према моћној Европи, потпуно сувереној, слободној да бира свој пут и господари својом судбином".

Тај Макронов говор многи оцјењују у контексту предстојеће изборне кампање. Неке од његових идеја, нарочито када је ријеч о договору о миграцијама и азилу, многи аналитичари држе потпуни нереалним јер се с тим бавило већ осам ротирајућих предсједништава без икаквих помака.
Француска жели током свога предсједања постићи договор о реформи шенгенског простора.

Реформа шенгенске правне тековине један је од кључних приоритета предстојећег француског предсједавања. Французи се, између осталога, заузимају за успостављање посебног тијела које би чинили министри унутрашњих послова и који би координисали управљање шенгенским простором, нешто слично еврогрупи, форуму који окупља министре финансија земаља еврозоне и координише управљање питањима које намеће заједничка валута.

Французи желе постићи договор о реформи шенгенског законика у сљедећих шест мјесеци, што није нереално будући да се не тражи једногласност, него се одлучује квалификованом већином у Савјету ЕУ-а и обичном већином у Европском парламенту.

Почетком 2022. године долази до промјене на челу Европског парламента, договорене на почетку мандата садашњег сазива у јуну, 2019. Умјесто италијанског социјалисте Давида Сасолија на мјесто предсједнице Парламента доћи ће чланица Европске народне партије, Малтежанка Роберта Метсола.

Промјена би у 2022. могло бити још. Нарочито ће се пратити избори у Мађарској, гдје ће се дугогодишњи премијер Виктор Орбан суочити с уједињеном опозицијом која под вођством Петера Марки-Заја није без шанси. Многи се у Бриселу надају да би ти избори могли донијети једну бригу мање када је ријеч о владавини права и поштовању европских вриједности.

Сљедеће године избори ће се одржати и у Словенији, гдје је на власти коалиција предвођена премијером Јанезом Јаншом, који се сматра Орбановим савезником.

У Пољској, још једном изазивачу главобоља у ЕУ, сљедеће године нису предвиђени избори, осим ако не пукне владајућа коалиција. У 2022. ондје очекује се интензивирање борбе између владајуће коалиције и њених противника, предвођених бившим премијером и предсједником Европског савјета Доналдом Туском који се вратио у земљу како би покушао срушити владавину конзервативне коалиције предвођене странком Право и правда.

Године 2022, за вријеме француског предсједавања, требала би се завршити Конференција о будућности Европе која је отворена 9. маја прошле године. Замишљена је као форум за расправу о приоритетима и изазовима заједничке европске будућности, с циљем приближавања ЕУ грађанима и слушања њихових идеја.

Нажалост. Европа се 2021. године није успјела изборити са вирусом короном. Неке земље су најавиче обавезно вакцинисање.

Наиме , Аустрија и Њемачка желе увести обавезно вакцинисање за све. Грчка , Италија и друге земље осмислиле су обавезне вакцине за одређене професионалне или старосне скупине. Предсједница Европске комисије Урсула вон дер Лејен указала је да је расправа о обавезном цијепљењу "прикладна и неопходна". Министри здравства ЕУ-а ће у 2022. години што је прије могуће расправљати о томе има ли захтјев за обавезним цијепљењем на разини цијеле ЕУ смисла, јер се природно поставља питање хоће ли и може ли примјера ради Њемачка, са својим обавезним цијепљењем, у неком тренутку допустити нецијепљеним грађанима из других земаља ЕУ да уђу у земљу. "Надајмо се најбољем док се припремамо за најгоре", рекла је вон дер Лејен, резимирајући своју стратегију борбе против пандемије за '22.