Босна и Херцеговина данас обиљежава Дан државности, у знак сјећања на Прво засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Мркоњић Граду 1943. године, на којем су донесене одлуке о обнови државности Босне и Херцеговине.

Прије тачно 78 година, Вијећници ЗАВНОБИХ-а, њих укупно 247 из свих дијелова земље, усвојили су Резолуцију о оснивању ЗАВНОБиХ-а и Проглас народима Босне и Херцеговине у којима је речено да је Босна и Херцеговина јединствена и недјељива држава, ни српска ни хрватска ни муслиманска него и српска и муслиманска и хрватска, збратимљена заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност Муслимана, Срба и Хрвата, али и свих осталих народа који у њој живе.

За предсједника Президија изабран је бијељински љекар Војислав Кецмановић, а његови потпредсједници били су Авдо Хумо, Александар Прека и Ђуро Пуцар Стари. За секретара је изабран Хасан Бркић.

ЗАВНОБиХ је био највиши државни орган антифашистичког покрета у Босни и Херцеговини током Другог свјетског рата, те се развио као носилац босанскохерцеговачке државности.

Значај засједања у Мркоњић Граду лежи у чињеници да је његовим одлукама, први пут од 1463. године, када је пала под управу Османске империје, Босна и Херцеговина обновила државност. Захваљујући томе, у састав будуће Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) ушла је као једна од шест република, равноправна осталима.

Касније ће, на Другом засједању ЗАВНОБиХ-а, 1. јула 1944. године, бити донесен још један изузетно важан документ – Декларација о правима грађана у Босни и Херцеговини, којим су гарантовани: слобода вјере, слобода збора и договора, удруживања и штампе, лична и имовинска сигурност грађана, те слобода приватне иницијативе у привредном животу, као и равноправност жене са мушкарцем.


БХРТ