Прије свега неколико мјесеци, број случајева ковида 19 у Европи опао је на неке од најнижих нивоа од избијања пандемије.

Али претходних недјеља у градовима широм континента избио је низ нереда, када су из протеста због начина на који владе реагују на пандемију запаљени аутомобили, а против демонстраната је ангажована полиција, пише ББЦ.

Ево шта се крије иза ових незадовољства.

Шта се дешава у Европи?

Током викенда избијали су насилни протести на улицама градова у неколико различитих земаља.

Демонстранти широм Холандије сукобљавали су се с полицијом, бацали каменице, користили ватромет и палили возила.

Власти су одговориле користећи пендреке, псе, коње, водене топове, па чак и испаљујући хице.

Холандски премијер Марк Руте описао је неколико ноћи нереда заредом као "чисто насиље".

У Белгији, огромни протестни маршеви прерасли су у насиље кад су разбијена полицијска возила, а демонстранти су заузврат гађани сузавцем и воденим топовима.

У суботу је 40.000 људи изашло на улице главног града Аустрије у углавном мирном протесту који је организовала ултрадесничарска Слободарска партија.

Демонстрације су одржане и у Италији, Данској и Хрватској.

Због чега су људи бијесни?

Укратко, због увођења нових мјера ограничења против ковида 19.

Холандија је увела тронедјељно дјелимично закључавање послије рекордног скока броја случајева ковида.

Барови и ресторани морају да затворе раније, а забрањено је масовно окупљање на спортским догађајима.

Правила о ношењу маски пооштрена су у Белгији, рецимо у ресторанима се траже ковид пропуснице, а већина људи ће морати да ради од куће четири дана недјељно до средине децембра.

Сличне мјере уведене су или ће бити уведене у другим земљама региона као што су Нјемачка, Грчка и Чешка Република.

Међутим, ове мјере најстроже су у Аустрији.

Поред потпуног закључавања у читавој земљи - током ког се од људи захтијева да остану код куће сем из разлога намиривања основних потреба - она је постала и прва европска земља која је увела законски обавезну вакцинацију, са законом који ће на снагу ступити у фебруару.

Упркос оштром отпору, канцелар Александар Шаленберг рекао је да су мјере биле неопходне због противљења вакцинацији.

"Заведени радикалним антивакцинашима и лажним вијестима, превише нас није вакцинисано", рекао је он.

"Резултат су крцата одјељења за интензивну његу и огромна патња."

Зашто су сада уведена ограничења?

Ова нова правила реакција су на огроман скок броја случајева ковида широм региона.

Упркос томе што има висок проценат потпуно вакцинисаног становништва у поређењу са другом дијеловима свијета, Европа је протеклих недјеља доживјела велики скок броја људи позитивних на вирус корона.

Њемачка и Холандија су доживјеле четвороструки пораст недјељних случајева у односу на прошли мјесец, док је аустријска стопа пет пута виша.

Регионални директор Свјетске здравствене организације (СЗО) за Европу доктор Ханс Клуге рекао је за ББЦ да би до марта могло да буде забиљежено још 500.000 смртних случајева уколико се не предузму хитне мјере и упозорио да је "веома забринут".

Он подржава већину мјера које су увеле европске земље, али је рекао да мјере обавезне вакцинације, као оне које се планирају у Аустрији, треба да се доживе као "посљедње прибјежиште".

Он жели да се поведе "правна и друштвена расправа" по овом питању.

Доктор Клуге се залаже за ношење маски и подржао је правила о ковид пропусницама према којима људи који иду у ресторане, на спортске догађаје и слична мјеста морају да докажу да су вакцинисани.

Зашто је број случајева тако нагло скочио?

Чини се да се ради о комбинацији разлога у различитим земљама.

Доктор Клуге је рекао да иза овог ширења заразе стоје фактори као што су зимска сезона, недовољна покривеност вакцинацијом и регионална доминација заразнијег делта соја.

Многе европске земље су раније током године попустиле ковид ограничења, као што су физичка дистанца и правила о обавезном ношењу маски, кад је број случајева опао, а ниво вакцинисаности порастао.

Али Делта сој је и међу вакцинисанима показао да може да се шири брзо кад се људи врате у ситуације у којима су у блиском контакту једни са другима, а на снази је мање ограничења.

Чини се да зато има и неких добрих вијести.

Изгледа да вакцине ипак спречавају да се људи тешко разболе или умру.

Раније током пандемије, скок броја случајева пратио би рапидни раст броја смрти, али послије спроведене вакцинације много мање људи умире од болести у односу на број заражених.


​Независне новине