ЕУФОР дио новог европског одбрамбеног концепта
БРИСЕЛ - Министри спољних послова ЕУ данас су на састанку о новом безбједносном концепту ЕУ Стратешки компас причали и о војној мисији ЕУФОР у БиХ, али на прес-конференцији након састанка није било никаквих информација о детаљима.
Жозеф Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност, представио је Стратешки компас, документ који ће званично бити усвојен наредног марта, а о којем смо и ми протеклих мјесеци више пута писали. Борељ је у једној реченици током прес-конференције рекао да је добра вијест што је продужен мандат мисији ЕУФОР-а и више о томе током ње није давао информације.
Протеклих мјесеци добили смо више информација да ће и мисија ЕУ у БиХ бити обухваћена овим процесом те да ће можда ова мисија добити и нови мандат. С обзиром на чињеницу да је Русија у Савјету безбједности УН-а прије неколико дана замало одбила да да одобрење да се продужи мандат ЕУФОР-а у БиХ, могуће је да ће једна од опција на столу бити и нови мандат војној мисији ЕУ у БиХ.
Оно што смо добили прије састанка званично јесте да ће министри спољних послова у склопу разговора о ЕУФОР-у разговарати и о безбједносној ситуацији у БиХ, у свјетлу недавних дешавања и повећане нестабилности у земљи.
"Под тачком текући послови, министри ће бити обавијештени о недавним дешавањима која се односе на обнављање мандата ЕУФОР-у и операцији 'Алтхеа' у БиХ, координисаном концепту о војном присуству на мору, војној мобилности и сарадњу са земљама ЕУ које нису у НАТО-у", објашњено нам је.
Петер Стано, један од портпарола Европске комисије, за "Независне" је рекао да операција ЕУФОР "Алтхеа" и даље игра кључну улогу у јачању безбједносне и стабилне ситуације у БиХ, што је основа за даљи напредак на путу ка ЕУ.
"Кроз ту операцију ЕУ јесте и остаће посвећена подршци БиХ у очувању сигурног и стабилног окружења", рекао нам је он.
Подсјећања ради, "Независне новине" су крајем прошле године писале да је Европски савјет тада у закључцима у вези с ЕУФОР-ом нагласио да до љета 2021. године очекује одлуку о будућности мисије.
"Савјет с радошћу очекује наредни стратешки преглед, најкасније до средине 2021. године, као базу за разговор о будућим задацима ЕУФОР-а, начину на који ће се операција даље кретати, а све то имајући у виду потребу за подршком напретку БиХ у европским интеграцијама и узимајући у обзир безбједносну ситуацију на терену", наглашено је у закључку.
Иако Борељ није говорио детаљније о ЕУФОР-у, из свега оног што је рекао о Стратешком компасу могу се извући неки од закључака. Како је објаснио, ЕУ ће у својим војним мисијама у иностранству, а од којих је ЕУФОР једна од најважнијих, радити тијесно са САД и НАТО-ом, чији је генерални секретар јуче био присутан на радном ручку с министрима спољних послова земаља чланица ЕУ. Такође, Борељ је рекао да ће ЕУ имати у припреми могућност да у кризна подручја пошаље до 5.000 војника, који ће бити специјализовани у складу с мисијом за коју се шаљу. Примјера ради, говорио је о могућностима извлачења грађана из угрожених подручја, за шта ће бити потребна једна врста војне операције, или о могућностима мисија одвајања зараћених страна, за шта ће бити потребни другачији капацитети.
"Оно што смо констатовали јесте да свједочимо расту нестабилности, транснационалним пријетњама, и све ће то утицати на нашу безбједност. Очекујемо више кориштења хибридних тактика, што је нешто што се може данас видјети на граници са Бјелорусијом", рекао је Борељ.
Независне новине
Жозеф Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност, представио је Стратешки компас, документ који ће званично бити усвојен наредног марта, а о којем смо и ми протеклих мјесеци више пута писали. Борељ је у једној реченици током прес-конференције рекао да је добра вијест што је продужен мандат мисији ЕУФОР-а и више о томе током ње није давао информације.
Протеклих мјесеци добили смо више информација да ће и мисија ЕУ у БиХ бити обухваћена овим процесом те да ће можда ова мисија добити и нови мандат. С обзиром на чињеницу да је Русија у Савјету безбједности УН-а прије неколико дана замало одбила да да одобрење да се продужи мандат ЕУФОР-а у БиХ, могуће је да ће једна од опција на столу бити и нови мандат војној мисији ЕУ у БиХ.
Оно што смо добили прије састанка званично јесте да ће министри спољних послова у склопу разговора о ЕУФОР-у разговарати и о безбједносној ситуацији у БиХ, у свјетлу недавних дешавања и повећане нестабилности у земљи.
"Под тачком текући послови, министри ће бити обавијештени о недавним дешавањима која се односе на обнављање мандата ЕУФОР-у и операцији 'Алтхеа' у БиХ, координисаном концепту о војном присуству на мору, војној мобилности и сарадњу са земљама ЕУ које нису у НАТО-у", објашњено нам је.
Петер Стано, један од портпарола Европске комисије, за "Независне" је рекао да операција ЕУФОР "Алтхеа" и даље игра кључну улогу у јачању безбједносне и стабилне ситуације у БиХ, што је основа за даљи напредак на путу ка ЕУ.
"Кроз ту операцију ЕУ јесте и остаће посвећена подршци БиХ у очувању сигурног и стабилног окружења", рекао нам је он.
Подсјећања ради, "Независне новине" су крајем прошле године писале да је Европски савјет тада у закључцима у вези с ЕУФОР-ом нагласио да до љета 2021. године очекује одлуку о будућности мисије.
"Савјет с радошћу очекује наредни стратешки преглед, најкасније до средине 2021. године, као базу за разговор о будућим задацима ЕУФОР-а, начину на који ће се операција даље кретати, а све то имајући у виду потребу за подршком напретку БиХ у европским интеграцијама и узимајући у обзир безбједносну ситуацију на терену", наглашено је у закључку.
Иако Борељ није говорио детаљније о ЕУФОР-у, из свега оног што је рекао о Стратешком компасу могу се извући неки од закључака. Како је објаснио, ЕУ ће у својим војним мисијама у иностранству, а од којих је ЕУФОР једна од најважнијих, радити тијесно са САД и НАТО-ом, чији је генерални секретар јуче био присутан на радном ручку с министрима спољних послова земаља чланица ЕУ. Такође, Борељ је рекао да ће ЕУ имати у припреми могућност да у кризна подручја пошаље до 5.000 војника, који ће бити специјализовани у складу с мисијом за коју се шаљу. Примјера ради, говорио је о могућностима извлачења грађана из угрожених подручја, за шта ће бити потребна једна врста војне операције, или о могућностима мисија одвајања зараћених страна, за шта ће бити потребни другачији капацитети.
"Оно што смо констатовали јесте да свједочимо расту нестабилности, транснационалним пријетњама, и све ће то утицати на нашу безбједност. Очекујемо више кориштења хибридних тактика, што је нешто што се може данас видјети на граници са Бјелорусијом", рекао је Борељ.
Независне новине