Савјет безбједности ће ове седмице гласати о продужењу Мисије ЕУФОР-а на период од једне године, а главно питање ових дана је хоће ли Русија уложити вето.

Уколико би до тога дошло, ЕУФОР би се дословно до краја наредне седмице морао повући из Босне и Херцеговине, а тиме би практично био промијењен војни аспект Дејтонског мировног споразума, јер би на терену остао само Главни штаб НАТО-а са симболичним присуством на терену.

"Независне" су још прије неколико мјесеци писале да није реално очекивати да би Русија блокирала мандат ЕУФОР-у. Постоји много разлога, међу којима би то вјероватно могло значити и јачи ангажман НАТО-а у БиХ, с обзиром на то да се и у досадашњим резолуцијама о продужењу мандата ЕУФОР-а истицала улога НАТО-а у том процесу, због чега је Русија досад често, при гласањима о продужењу Мисије ЕУФОР-а, била суздржана.

Питање продужења мандата ЕУФОР-а, први пут званично, коментарисао је Игор Калабухов, амбасадор Русије у БиХ, који је истакао да Русија жели очување мира и стабилности у БиХ те да је у том смислу потребно појачати дијалог у самој БиХ, али и у оквирима међународне заједнице. Амбасадор Калабухов је, наиме, рекао да Русија суштински подржава продужење Мисије ЕУФОР-а Алтхеа, али да тешко може подржати предложени текст уколико он буде обухватао и улогу високог представника Кристијана Шмита.

На питање о Мисији ЕУФОР-а недавно су из Амбасаде Русије истакли да се питање продужења мандата ЕУФОР-а не може искључиво свести на питање високог представника, већ да се ради о посебној теми.

Према неким незваничним сазнањима, западне земље спремне су да попусте Русији и да омогуће избацивање спомињања високог представника, којег Русија не признаје, у замјену за руску подршку ЕУФОР-у. Уколико би до тога дошло, то би била велика побједа руске дипломатије и потпуно слабљење позиције Кристијана Шмита као високог представника. Оно што, како сазнајемо, Русија очекује у Европи је да буде третирана равноправно с другим великим силама и да се и њени интереси узму у обзир. То, прије свега, спречава Америка, која Русију види као дестабилизирајући фактор у Европи, иако би већи дио Европе желио виши ниво сарадње с Русијом, коју сматрају неизбјежним фактором у Европи.

Иначе, уколико би дошло до измјене резолуције на захтјев Русије, то не би било први пут. Примјера ради, Савјет безбједности УН-а је 2019. године промијенио резолуцију на захтјев Русије како би она гласала за њу. Тада је из резолуције избачен дио који се односи на НАТО интеграције, што је био руски услов.

Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци, каже за "Независне" да би уступци Запада према Русији значајно појачали позицију те земље у нашем региону.

Он је, такође, додао и да сама чињеница да се сматра да је ЕУФОР и даље потребан у БиХ на неки начин показује неуспјех у стабилизацији БиХ и њеног пута ка ЕУ, па и ка НАТО-у, за оне који сматрају да БиХ треба да иде тамо.

"Сасвим је сигурно да је потребан већи ниво координације између Запада и Русије, јер вјерујем да никоме не одговара конфликт на југоистоку Европе. Свијет има много пречих питања којима се бави, мада је у посљедње вријеме кроз избор високог представника, па и питање ЕУФОР-а, донекле порастао значај овог региона", рекао је Шолаја.

Он је додао да ће посебно занимљиво бити пратити позицију Кине, која је, уз Русију, такође оспорила легитимност високог представника Шмита.

(Независне)