Задуживање становништва БиХ код комерцијалних банака не посустаје, а грађани и даље највише дижу ненамјенске потрошачке кредите које углавном користе за крпљење рупа у кућним буџетима.
​
Зато не чуди што кредити становништву из године у годину биљеже раст, а само у марту ове године су, у поређењу са истим мјесецом лани, порасли за 7,5 одсто.

С друге стране, укупни кредити пласирани становништву у протеклих шест година порасли су за скоро 2,34 милијарди КМ или чак 33 одсто, а 2013. су износили 7,06 милијарди марака.

Последњи подаци Централне банке БиХ показују да је закључно с мартом ове године сектору становништва било пласирано укупно 9,4 милијарди марака, од чега се преко 7 милијарди КМ односи управо на ненамјенске кредите.
Поређења ради, сваки грађанин БиХ је, у односу на 2013. годину, лани био задуженији за чак 600 КМ. Према подацима Централне банке БиХ, прије пола деценије кредитна задуженост по становнику износила је 2.010, а, на примјер, у септембру лани 2.612 КМ.

Највећа слабост наших грађана су ненамјенски потрошачки кредити, до којих долазимо релативно лако, односно без компликованих процедура и обавезних гаранција, а ни примања не морају да буду нешто висока да би новац био одобрен.

Такође, учешће ненамјенских кредита становништву од 2015. до краја марта ове године кретало се у распону од 72 до 75,6 одсто укупних кредита.
 
Ово је, практично, потврда да већина грађана, због недовољних примања, нема избора него да се све више задужује. А кредите буквално дижемо за све и свашта – за плаћање нагомиланих рачуна, за огријев, регистрацију аута, куповину најразличитијих роба, опремање дјеце у школу, прављење свадбе или сахране, куповину аутомобила, опремање стана.

Стојанка С, трговац из Бањалуке, каже да просјечне породице у данашње вријеме мало који ванредни трошак могу да поднесу без задуживања.

– У браку сам девет година, а у овом периоду смо супруг и ја дигли укупно пет кредита. Први смо узели да опремимо спрат куће, други кад се родило прво дијете. Како искрсне неки издатак, дигнемо нови кредит, платимо што треба, затворимо стари и тако укруг. То није ништа чудно, с обзиром на чињеницу да је моја плата 600, а супругова 850. Реално, овај новац је, кад људи имају дјецу, довољан за оне најосновније потребе. Све остало захтијева задуживање – истиче наша саговорница.

Такође, све чешће се дешава да се људи задужују да би вратили старе кредите, јер нису у стању да рате сервисирају од текућих примања.

Више истраживања показало је да чак 73,1 одсто становништва у БиХ редовно посуђује новац, односно да за већину додатни удар на буџет представља сваки изненадни трошак већи од 50 КМ. Због тога су присиљени да се задужују, па да, кад приме плате или пензије, враћају дуг или плаћају рате, и тако укруг. Људи којима треба мање пара, могу да се снађу код рођака и осталих блиских особа, док они којима требају веће своте морају да дижу кредите.

Предузетништво „на чекању“
Кредити за куповину аутомобила у марту ове године износили су 8,8 милиона КМ, што је приближно износу од прије три године. Кредити за поправку постојећих стамбених јединица у марту су износили 46,7 милиона КМ, за разлику од 2015, када су били већи од 65 милиона КМ.

С друге стране, кредити за изградњу или куповину нових стамбених јединица у марту су били нешто већи од милијарду КМ, што је раст од 11 одсто у односу на децембар 2017. За куповину постојећих стамбених јединица укупни кредити су износили 683,1 милиона КМ, или 13,3 одсто више него крајем 2017. Само два одсто кредита одобрених становништву односи се на предузетништво.
 
Српска инфо