Легенда каже да је Мала Сирена изгубила глас како би добила ноге и могућност да се упозна с принцем у ког се заљубила на први поглед док се купала у пјени нордијског мора. Савремене Данкиње представљају суштинску супротност јунакињи Андерсенове бајке – веома су гласне и одлучне у својој борби за права жена, а резултат њиховог активизма јесте и оставка градоначелника Копенхагена Франка Јенсена, коју је поднио због оптужби за сексуално узнемиравање.

Сигне Жизел Смит, потпредсједница Данског удружења жена, основаног 1871. године, истиче да активисткиње за права жена не одустају од захтјева да оставку поднесе и актуелни министар спољних послова Данске Јепе Крофорд из редова социјалдемократа, који је јавно признао да је имао сексуални однос с петнаестогодишњом чланицом страначке организације младих током 2008. године. Иако је он више пута правдао свој чин ријечима „Био сам пијан и био сам глуп”, активисткиње сматрају срамотном чињеницу да је Крофорда, који је након овог скандала поднио оставку на све страначке функције, премијерка Мете Фредериксен поставила на мјесто министра иностраних послова.
„Једноставно је непримјерено да нашу земљу у свијету представља министар који је признао да је имао сексуални однос с петнаестогодишњом дјевојчицом. То је велики скандал, за кога свако у сваком дијелу свијета може сазнати јер је наша планета премрежена интернетом. Срамота је што нашу земљу репрезентује особа с таквим реномеом, а још је чудније што је жена на мјесту премијера која га држи на тој функцији”, истиче Сигне Жизел Смит.

Иако се по индексу родне равноправности Данска рангира на другом мјесту у Европи (подаци Евростата говоре да је у овој скандинавској земљи запослено чак 73 одсто жена, у поређењу са 77 процената мушкараца), а у најновијем извјештају магазина „У.С. Неwс & Wорлд Репорт”, Данска проглашава за најбољу земљу на свијету за живот жена и гајење дјеце, Сигне Жизел Смит сматра да простора за унапређивање положаја жена ипак има.

„По актуелном закону новопечени отац у Данској може да узме 40 дана за рођење дјетета, али ми сматрамо да мушкарци треба да буду више с дјецом јер једнакост почиње у породици. Очекујемо усвајање закона по коме отац мора да остане код куће девет недеља с бебом како би мама могла да се врати на посао ако то жели, јер једногодишње одсуствовање с посла за многе жене значи прављење паузе у каријери. Због тога неке компаније нерадо запошљавају младе жене, јер знају да ће оне затрудњети. Иако ниједан послодавац не смије да отпусти трудницу или породиљу, нико не може ни да утиче на његову одлуку да ли ће запослити жену или мушкарца. Зато сматрамо да законски треба уредити породиљско одсуство за мушкарце, јер када отац остане код куће, он ће схватити да се дом не одржава сам од себе, већ је неопходно и кувати, пеглати и спремати”, каже Сигне Жизел Смит.
Она ипак додаје да жене у Данској немају разлога да буду незадовољне државном бригом о дјеци и породици – за вртиће не постоји листа чекања, а предшколске установе имају веома растегљиво радно вријеме, па дјеца у њима могу да бораве од ујутру до увече. Добро функционишу и породични судови јер штите интерес дјетета након развода родитеља, који су у овој земљи веома чести – иако статистика свједочи да се чак 48 одсто бракова заврши разводом, у Данској је незамисливо да очеви не плаћају алиментацију. Међутим, бројке које свједоче о породичном насиљу прилично су високе...

„У земљи која има свега пет милиона људи, 38.000 жена је сваке године изложено породичном насиљу, а широм Данске постоји чак педесет сигурних женских кућа у којима је сваке године смјештено око 5.000 жена. Иако се за Данску сматра да је достигла високу равноправност полова, мизогинија је присутна испод јавног дискурса”, оцјењује Сигне Жизел Смит .

Она додаје да је Данска добила прву жену премијера цио вијек након што су 1915. године жене у овој земљи добиле право гласа, али наглашава да се оне углавном налазе на челу „софт” министарстава – за културу, социјална питања и бригу о старима, екологију и дјецу и едукацију. Изузетак чини само министарство одбране, којим руководи жена. Чак се и на челу министарства рада и родне равноправности налази мушкарац.

Тијана Вујадиновић, аташеа за културу у амбасади Индије у Копенхагену, која већ неколико година живи и ради у престоници Данске, на питање због чега је ова земља проглашена најбољом на свијету за живот жена и гајење деце, она  је одговорила: „Данска је земља по мјери човјека и свих њених грађана, не само жена.”

„Приватни и професионални живот су усклађени – ради се 37,5 сати недељно и нико не очекује да радите прековремено јер се сматра да ће неко ко ради ’вишак сати’ постати незадовољан радник и направити грешку у једном моменту. Стопа незапослености је изузетно мала, а плате веома пристојне. Данци чувају своје тржиште радне снаге, па су имиграциони закони строги – да бисте добили радну дозволу, ваша професија мора бити дефицитарна.

Сиромаштво је готово искоријењено – школство је бесплатно, здравствени систем је одличан и бесплатан, баш као и студирање, а од академаца се очекује да за пет година заврше основне и мастер студије о трошку државе”, прича Тијана Вујадиновић.

Она додаје да жене у Данској не његују култ „жене жртве породице” и са удајом не одустају од осталих животних улога – њима је важан и посао, али и дружење с пријатељима, рекреација и одлазак код фризера и козметичара. Мајке дјецу веома брзо осамостаљују и уче их да раде у кући, у складу са својим узрастом, а са 18 година она углавном одлазе у студентски дом, па жена у потпуности може да се посвети себи. Стопа развода је веома висока, па у овој скандинавској земљи нико не поставља питање да ли је неко у брачној или ванбрачној вези или је разведени самохрани родитељ. Појам „каестл”, који означава најдражу особу с којом живите дуже од двије године на истој адреси, схвата се озбиљније од бурме на домалом прсту.