Парламент Српске имао је много историјских сједница, почев од првог сазива током којег су доминирале па све до данас. Иако су неки склони да тврде да су и сада у припреми сједнице које ће бити означене као историјске, не бих ово вријеме прогласио специфичним, јер Република Српска повлачи изнуђене потезе, а то актуелни сазив парламента чини сличним првом, јер и ти посланици су били принуђени да дјелују тако како су дјеловали, што је за најважнију посљедицу имало, како оснивање Скупштине тако и саме Републике Српске.

Каже ово у интервјуу за “Глас” поводом 30. годишњица формирања Народне скупштине РС актуелни предсједник парламента Недељко Чубриловић.

- Све што радимо је изнуђено, јер се налазимо у ситуацији у коју су нас довеле разне интервенције, што ОХР-а, што Уставног суда БиХ, уз невиђен притисак дијела међународне заједнице. Погледајте један парадокс. Српска у мањој мјери не поштује одлуке Уставног суда БиХ у односу на ФБиХ, али нигдје нећете чути ријечи осуде на рачун власти тог ентитета. Па у ФБиХ се не поштује ни конститутивност народа. Сада када Српска има реалан проблем због наметнутих закона, уз својеврсни окидач у виду тзв. “Инцковог закона”, принуђени смо да нешто предузмемо, али све што радимо остаје у оквиру Дејтонског споразума, дакле међународног акта, које та иста међународна заједница не поштује. Ми долазимо на мету критика, јер поштујемо Устав и законе - каже Чубриловић.

ГЛАС: Сматрате ли да ово нису историјске сједнице?

ЧУБРИЛОВИЋ: Није ово никакав нови почетак нити крај, већ дјеловање и борба за позицију Српске унутар БиХ. То није мимо Дејтона. Ево конкретно, Српска има право да има своју агенцију за лијекове. Не споримо право ФБиХ да регулише ту област, али ми смо били принуђени да ријешимо питање набавке кисеоника за наше здравствене установе, што је и урађено на посљедњој сједници.

ГЛАС: И то је у суштини прва надлежност која је била пренесена на ниво БиХ, а сада би требало да буде враћена Српској. Како ће изгледати процес враћања осталих надлежности?

ЧУБРИЛОВИЋ: Имам наговјештај да ће у парламент доћи приједлози одређених закона у вези са враћањем надлежности које су преносом на ниво БиХ практично изгубиле функционалност. Дакле, овдје је на сцени покушај да вратимо функционалан систем, не зато што ми хоћемо да задиремо у туђа права, већ зато да афирмишемо своја

ГЛАС: Имате ли визију како би све то требало да изгледа, имајући у виду да за враћање надлежности није довољно тек тако донијети одређене законе?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно да није једноставно. Свјесни смо ситуације и да је за те процесе потребно одређено вријеме. Од предлагача зависи у којој форми ће ићи реализација. Наш правни тим ће то све погледати, али опредјељење је да се иде у том правцу, да би Српска постала потпуно функционална.

ГЛАС: Оснивањем војске Српска би постала функционалнија?

ЧУБРИЛОВИЋ: Не значи да ће доћи до оснивања војске, иако то Дејтон дозвољава.

ГЛАС: Повлачење сагласности на формирање Оружаних снага БиХ не значи оснивање војске?

ЧУБРИЛОВИЋ: Не. Можда предлагачи закона то другачије виде, али ја говорим из свог угла.

ГЛАС: Уз војску највише пажње привлачи најава повлачења сагласности на оснивање ВСТС-а и ОБА. Да ли ће Српска добити свој ВСТС и обавјештајну службу.

ЧУБРИЛОВИЋ: Вјерујем да ресорно министарство има план и за причу о обавјештајној служби. Кад је ријеч о ВСТС-у, Српска никада није укинула свој, он само није у функцији. За све ово што говоримо постоји уставни основ. Нико не помиње раздруживање. Нико о томе није говорио на званичним састанцима. Да ли то нека странка има у програму, да ли би народ то желио, то је друга прича.

ГЛАС: Из Сарајева све то називају државним ударом.

ЧУБРИЛОВИЋ: То је њихова прича. Они желе хаос, у њему одлично функционишу. Нико овдје не прижељкује хаос, нити то јесте државни удар.

ГЛАС: Јасно је да уставни основ за враћање надлежности постоји, али има ли Српска икакву подршку са стране за те потезе или све ради сама?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно да има одређену врсту подршке и наравно да нико не иде грлом у јагоде у овим ситуацијама, али овдје не видим разлог да Устав не буде примјењиван. И о томе нико не треба да брине. Више је забрињавајућа реторика екстремиста, бошњачких политичара, европарламентараца... Мене су стране дипломате питале да ли доносимо одлуку о раздруживању.

ГЛАС: Шта сте им рекли?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно да нико о томе није говорио. Шта да им кажем. То је ноторна неистина.

ГЛАС: Са које стране свијета долазе те дипломате.

ЧУБРИЛОВИЋ: Са запада.

ГЛАС: Исток разумије шта се дешава?

ЧУБРИЛОВИЋ: Нисам имао такво питање са истока.

ГЛАС: Како оцјењујете коментаре да је на сцени пребацивање одговорности на парламент и Вас лично?

ЧУБРИЛОВИЋ: Зна се ко предлаже закон, НСРС даје коначну оцјену. Ако се посматра процедура, нема говора о пребацивању одговорности. Не може то да усвоји Влада или члан Предсједништва.

ГЛАС: Један дио посланика није дошао на посљедњу сједницу. Могли су се чути коментари да су се уплашили.

ЧУБРИЛОВИЋ: Имам информације да су неки под температуром. Немам сазнања да је нешто друго у питању.

ГЛАС: Како са дистанце од 30 година гледате на улогу првог сазива парламента?

ЧУБРИЛОВИЋ: Не треба предимензионирати ствари, али морамо рећи да је ту било и визионарства, али и изнуђених потеза. Српски посланици су се организовали тек кад су били прегласани у парламенту тадашње Републике БиХ, да не би доживјели судбину Срба из других република. Они су изабрали добар пут и то визионарство је ту видљиво.

ГЛАС: Да ли је “изнуђено” кључна ријеч која повезује први и актуелни сазив?

ЧУБРИЛОВИЋ: Морам се сложити с вама. Међународна заједница нас доводи у ситуацију да вучемо изнуђене потезе.

ГЛАС: Почетком деведесетих за то није била заслужна само међународна заједница, већ и унутрашњих фактори.

ЧУБРИЛОВИЋ: И данас је тако. Систем не функционише, иако је постојало велико повјерење када су неке надлежности пренесене.

ГЛАС: ОХР је својевремено смијенио предсједника парламента, очекујете ли сличне потезе данас?

ЧУБРИЛОВИЋ: Имамо пријетње те врсте, али ако имате циљ, морате имати на уму и посљедице. Пријетње и саме санкције не доводе до бољих рјешења, остављају државну заједницу у већем хаосу.

ГЛАС: Шта ако, хипотетички, Кристијан Шмит, којег Српска не признаје, смијени Вас?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно да би тада институције заузеле став. Та одлука би била тешко спроводива. Бојим се да неки странци живе у деведесетим, исто као и дио бошњачке елите. Симптоматично је да политички представници Бошњака причају исто као представници опозиције у РС. То не може бити баш случајно.

ГЛАС: Опозиција тврди да је све стихијски, без плана и да на крају води угрожавању позиције Српске.

ЧУБРИЛОВИЋ: Вуку се изнуђени потези, јер овако више не може. Не можете људе остављати без кисеоника због тога што не ради институција којој сте дали сагласност за оснивање. Циљ је функционалност.

ГЛАС: Под којим условима би Српска одустала од приче о враћању надлежности. Да ли је то повлачење “Инцковог закона”?

ЧУБРИЛОВИЋ: Очигледно је да тамо нико не жели да говори о повлачењу тог закона. Али прије свега морало би бити ријешено питање ОХР-а, да Шмит дође у позицију да га прихватимо па да он онда повуче тај закон.

Разговори

ГЛАС: Да ли ће икада доћи до разговора са другом страном?

ЧУБРИЛОВИЋ: Нису људи који воде Републику Српску неразумни. Имали смо формиран тим за преговоре, али у Сарајеву нико не жели разговор. Могу и да делегирају теме, али морамо причати без присуства међународне заједнице.


Глас Српске