ЈАВНЕ ФИРМЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КАО СОЦИЈАЛНЕ УСТАНОВЕ :: Semberija INFO ::

 

ЈАВНЕ ФИРМЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КАО СОЦИЈАЛНЕ УСТАНОВЕ


БАЊАЛУКА - Преко јавних предузећа у Републици Српској преламају се политички, економски и социјални интереси и због тога не треба да чуди то што је 67 јавних предузећа прошле године направило губитак од 79 милиона КМ.

Према подацима Фискалног савјета Републике Српске, од 67 јавних предузећа, само су два исплатила дивиденду у буџет Републике Српске, а девет највећих губиташа направило је губитак од око 66 милиона КМ. Међу компанијама које су имале највеће губитке су оне из електроенергетског сектора.

"Проблем управљања јавним предузећима је хроничан проблем ових простора. Електропривреда ће бити успјешнија ако повећамо цијену струје, а задржимо трошкове. Да ли је то оправдано? Ако повећамо цијену струје и воде, а не постоји социјална карта, доста људи ће отићи у сиромаштво", рекао је за "Независне новине" Саша Стевановић, економиста.

Он истиче да су јавна предузећа до сада показала отпорност на промјене, али да треба покушавати и даље док се проблем не ријеши или док нова генерација не пронађе начин.

"Интересантно је посматрати како у овом друштву постоје они који су успјешнији у јавном сектору од оних који су мање успјешни, да ли постоји механизам који награђује једне, а кажњава друге. На тим механизмима треба радити, добре праксе промовисати, на лоше указати. Да ли је рјешење да добре менаџере пребацимо на мјесто лоших или да лоше мијењамо добрим", рекао је Стевановић.

Оно што посебно забрињава јесте да, рецимо, предузећа из електроенергетског сектора, иако су монополисти на тржишту, послују негативно те да и оне компаније као што су "Жељезнице Републике Српске" биљеже минус у пословању и поред издашних субвенција из буџета Републике Српске.  Према незваничним информацијама, Влада Републике Српске покушава да направи нову координацију надзора над јавним предузећима и тај надзор би требало да буде у оквиру Секретаријата Владе Републике Српске, међутим поставља се питање због чега се то ради ако такав надзор већ постоји у оквиру Инвестиционо-развојне банке.

Као и претходних година, на листи десет највећих губиташа налазе се"Електрокрајина" Бањалука, која је у минусу 15,8 милиона КМ, а одмах иза ње су "Жељезнице Републике Српске", које су прошле године направиле минус од 15 милиона КМ. Трећи на листи највећих губиташа је "Електробијељина" са минусом од 12,7 милиона КМ, а слиједе "ХЕ на Дрини" са губитком од 11,9 милиона КМ,  док "Електрохерцеговина" биљежи минус од 2,8 милиона КМ.

"Јавна предузећа у Републици Српској су социјалне установе и то траје већ годинама и трајаће све док не почну представљати озбиљан проблем у смислу када буде требало враћати дугове. Прича није једноставна, али се надам да ћемо као друштво и као Република Српска успјети да гомилању губитака станемо на крај јер, на крају, све те дугове неко ће морати да покрије", рекао је за "Независне новине" Марко Ђого, професор Економског факултета у Палама.

Он истиче да је раније било најава да ће Влада Републике Српске формирати регистар јавних предузећа те да ће се увести одговорност директора на начин да они који послују са минусом буду смијењени.
"Али , то је још све на најавама", закључио је Ђого.

(Независне)