БЕОГРАД - Чланство у ЕУ подржава 57 одсто грађана Србије, што је најбољи резултат у последњих пет година, показало је истраживање Министарства за евроинеграције о односу грађана Србије према ЕУ.

Ако би референдум био расписан сутра 57 одсто грађана гласало би за улазак земље у ЕУ, осам одсто више у односу на прошлу годину, резултат је истраживања спроведеног крајем јула и почетком августа, а које према ријечима министа Јадранке Јоксимовић показује да је наше друштво ипак фокусирано на будућност и на оно што су квалитетне реформе.

С друге стране, 30 одсто грађана било би против, уз смањен број неопредијељених на 12 одсто.

Јоксимовић каже за Тањуг да резултат од 57 одсто подршке процесу јасно говори о рационалном односу грађана према ЕУ и у прилог владине политике приступања ЕУ и још више, у прилог реформама које се на том путу спроводе.

"Тај став је охрабрујући показатељ да је јавност већински прихватила и разумела да све активности председника Србије, председнице владе, министарства, свих који су почели одмах да спроводе нову методологију, која треба да буде нови замајац за цео процес, нову прилику и простор да буду валоризовани већ видљиви позитивни реформски резултати", рекла је министар.

Највише грађана - 83 одсто каже да би реформе требало спроводити због нас, ради стварања боље Србије, а не зато што су услов за чланство.

Према ријечима Јоксимовић, тај податак је можда још значајнији, јер значи да постоји веома реалан суд јавности да Србија мора да се мијења прије свега због себе и добробити својих грађана, а не само због приступања Унији.

Министар истиче да је важно то сто грађани уважавају реалност у сагледавању свих елемената политике проширења, како позитивних и оних на које радом можемо да утичемо, тако и укупни шири политички контекст - кризу изазвану актуелном пандемијом, прелазак на нову методологију преговора о чланству, као и започету дебату у самој Унији о сопственој будућности, политику миграција - приступ Владе Србије у потпуности је у складу са порукама европских партнера - да је важно да очекивања грађана буду у сагласју са стварношћу, уз јасну европску перспективу, као и усмјерена на користи које од тог процеса могу да имају и прије самог чланства у Унији.

Када је реч о видљивости пројеката које је ЕУ финансирала, 50 одсто зна за бар један такав пројекат, највише у области заштите животне средине 21 одсто, пољопривреде и здравства 11, образовања, науке и иновација 10, те реформе јавне управе седам.

Као највећег даваоца међународне развојне помоћи Србији од 2000. године до данас, грађани виде Европску унију.

Чак се 41 одсто испитаника изјаснило да зна да је Унија у последњих 20 година највећи донатор. Потом, 34 одсто сматра да је то Кина, 11 одсто Русија, док по пет одсто грађана мисли да су то Норвешка и Јапан.

"Свака висока посета из ЕУ, као што је ова данашња председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији, доприноси већој видљивости развојне помоћи, многобројним пројектима који побољшавају живот наших грађана као што је онај на којем ћемо сутра, у њеном присуству и присуству председника, отпоцћети радове на обнови и модернизацији пруге Ниш- Брестовац. Вредност тих радова је око 60 милиона евра, од којих 85 одсто донира ЕУ, а 15 процената трошкова покрива будзет Републике Србије", нагласила је министар.

Готово половина испитаника - 48 одсто сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар, 27 одсто има неутралан став, док њих 23 одсто улазак земље у ЕУ види као лоше.

За петину ЕУ представља више могућности за запошљавање, 16 одсто чланство види као могућност да путују гдје год желе унутар ЕУ, а 14 да је то пут ка бољој будућности младих.

Четвртина анкетираних мисли да ће преговори Србији донијети бољи живот и нова радна мјеста, 19 процената мисли да ће бити више админстративних обавеза, 18 односно бољи имиџ Србије, 17 процената да ћемо имати приступ много већим европским фондовима, 12 већу безбједност, док само осам процената испитаника мисли да чланство неће донијети ништа добро.

На питње које реформе имају најпозитивнији ефекат на свакдоневни живот, 62 одсто сматра да су то оне у здравственом ситему, 60 у заштити животне седине, 54 у пољопривреди, 51 у области заштите потрошача, 50 у борби против корупције, за 49, односно 48 у области јавне управе и људских права. Реформе имају најпозитивнији ефекат на правосуђе по мишљењу 36 одсто грађана.

Да би Србија имала користи од чланства сматра 47 одсто, њих 37 види личну користи, а исто толико сматра и да не би имало користи.


Танјуг / Независне